ЦРНУ ГОРУ И ХРВАТСКУ БРИНУ ДЕМОГРАФСКИ ПОДАЦИ Негативан природни прираштај захтева хитне мере
ПОДГОРИЦА/ЗАГРЕБ: Негативни природни прираштај у Црној Гори ће се наставити и угрозиће основну биолошку будућност земље, упозорио је професор Универзитета Црне Горе Мирослав Додеровић и додао да је зато неопходно предузети мере на нивоу општина и државе.
Мере, према његовим речима, подразумевају помоћ младим брачним паровима, породицама са децом, породицама које због здравствених разлога не могу да добију децу. „Треба да успоставимо политике које ће подстаћи опоравак друштва кад је у питању демографија и природни прираштај”, казао је Додеровић за подгоричке Вијести.
Попис становништва показао је да је просечна старост црногорског становништва 39,7 година, а најдубља демографска старост где је становништво старије од 43 године, забележена је у чак чак девет општина. Поређења ради, само једна општина - Плужине, имала је такву демографску слику на попису из 2011. године. Дубока демографска старост (просечна старост становништва је између 40 и 43 године) забележена је у осам општина. У преосталих осам општина забележена је демографска старост - просечна старост становништва од 35 до 39 година. “
Последњи попис становништва показује још једну чињеницу - смањени број становника у Црној Гори. Томе треба додати да од 620.000 становника велики број чине странци који су демографски покретљиви (питање је да ли ће у Црној Гори остати до наредног пописа). Зато демографи указују на то да држава треба много више пажње да посвети свим овим подацима.
Што се Хрватске тиче, подаци Хрватског завода за јавно здравље (ХЗЈЗ) о природном кретању становништва у 2023. години говоре да је прошле године рођено најмање деце још од 1991. године, а животни век је за три године краћи од ЕУ просека! У Хрватској је прошле године рођено 32.170 деце. Хрватска се у последње три деценије убраја у ниско наталитетне земље: 1997. године, на пример, у тој земљи је рођено 55.501 дете, 2000. било је 43.746 новорођених, а од 2013. и уласка Хрватске у ЕУ тај је број пао испод 40.000 и континуирано наставио да се смањује. Прошле године је, према истим подацима, пао и морталитет - било је 51.275 умрлих, 5.704 мање у односу на 2022. Стопа природног прираштаја била је негативна и износила је -5,0, односно било је 19.105 више умрлих него рођених.
Негативан природни прираштај имају готово све жупаније, с тим да је најгоре у Личко-сењској, Приморско-горанској и Карловачкој, а најбоља ситуација је у Међимурској жупанији. Према подацима Еуростата, за мушкарце очекивано трајање живота порасло је са 74.6 на 75.4 година, док се за жене бележи пораст с 80.8 година на 81.8 година.
Очекивано трајање живота у Хрватској за три године је краће од ЕУ просека, па је прошле године у Хрватској тај просек за оба пола био 78.6 година, а у ЕУ 81.5 година. ХЗЈЗ је објавио и извештај о побачајима у здравственим установама у 2023., према којем је евидентирано 3015 легално индукованих побачаја, односно 9,3 побачаја на сто порођаја. Број побачаја у прошлој години у Хрватској био је за 23 мањи у односу на 2022. годину.
