РАТНИ ЗЛОЧИН НА ПЕТРОВАЧКОЈ ЦЕСТИ: Сведочили  људи који су изгубили чланове породице у нападу хрватске авијације

Оптужницом су обухваћена четворица припадника хрватског ратног ваздухопловства Владимир Микац (67) из Птуја, Зденко Радуљ (69) из Осијека, Жељко Јеленић (69) из Пуле и Данијел Боровић (64) из Вараждина, који нису доступни правосудним органима Србије, због чега им се суди у одсуству.

Сведок оштећени Мирко Дрча је 7. августа 1995. године био у колони људи српске националности који су се кретали ка Србији из Хрватске, а које су како се сумња, четворица оптужених пилота пројектилима гађали из авиона код Петровца.

Дрча је објаснио да је 5. августа кренуо аутомобилом ка Србији, и да су са њим били његова супруга и син, док је његов брат са својом породицом кренуо камионом.

Он је навео да је 7. августа својим аутомобилом био на почетку колоне у којој су били трактори, камиони, запрежна кола и пешаци, и прецизирао да ту није било војних возила.

Дрча је рекао да није видео када је колона погођена, већ да је видео само тамни авион, али да су му људи рекли да је бомбардована колона, а када је дошао видео је да је камион који је његов брат возио погођен и да му је сестра (18)  погинула, док му је мајка умрла на путу до болнице.

Прецизирао је да је погинуо и син од његовог брата који је имао пет година, а да су његови брат и син рањени.

   Сведок оштећена Милка Векић је навела да она није била тог дана у колони, али да јој је мајка испричала како се све одиграло, и прецизирала да су јој тада погинули брат и отац.

Векић је препричала речи своје мајке, која је била у камиону, док су у аутомобилу били њен брат и отац, и навела да је авион ишао ниско и да се није чуо, као и да је само испустио гранату.

"Мој брат Мирко је држао руку кроз прозор и није имао главу, а мом оцу је ишла крв кроз нос и уста", рекла је Векић и додала да се убрзо након тога возило у ком су били отац и брат запалило.

Саво Стеља, који је тад имао осам година, испричао је да је био у камиону са својом мајком, бабом и сестром, док су отац и деда ишли аутомобилом иза камиона.

Стеља је навео да је у једном тренутку чуо авион и потом детонацију, а да је по изласку из камиона видео да је аутомобил иза њих погођен и да су му отац и деда убијени.

"Сцена која ми је остала урезана у сећање је обезглављен отац, глава му је била на волану, и деда поред њега исто мртав", рекао је Стеља и додао да је тада његова мајка, која је била у осмом месецу трудноће рањена, као и трогодишња сестра.

Његова мајка је у Новом Саду преминула одмах након што је родила девојчицу, а њега и две сестре су усвојили ујак и ујна.

Сведок оштећени Јовица Пипица је тада рањен и био је у камиону у ком је погинуло троје деце и возач.

Пипица је испричао да се сећа само да је у руци држао кутију цигара, када је осетио "бљесак", након чега се ничег више не сећа јер је био у несвести.

Описао је да је поред њега у камиону седео Крстан Вуковић, иза деца Дарко Вуковић, Невенка Рајић и Жарко Рајић, који су погинули.

Сви сведоци су се изјаснили да се придружују кривичном гоњењу и истичу имовинско правни захтев.

Суђење се наставља 8. маја за када су позвани сведоци оштећени.

Осумњиченим хрватским пилотима на терет се ставља да су извршили кривично дело ратни злочини против цивилног становништва у саизвршилаштву.

Према наводима из оптужнице оптужени су наредили авионске нападе на цивилно становништво, што је за последицу имало смртно страдање и рањавање висе цивила српске националности и панично бежање цивила према Србији, уз учвршћивање њихове одлуке да напусте територију на којој су до тада живели и више се не враћају, што је довело и до промене етничког састава Хрватске.

Микац је, поступајући по добијеном наређењу, наредио Јеленићу авионски напад на избегличку колону која се кретала у рејону у којем није било никаквих оружаних сукоба, путем Босански Петровац-Кључ, извлачећи се из Хрватске, са територије РСК, са простора Далмације и Лике.

Радуљ, такође поступајући по добијеном наређењу, издао је наређење оптуженом Боровићу за авионски напад на избегличку колону која се кретала у рејону у којем такође није било никаквих оружаних сукоба, путем Босански Нови (сада Нови Град) - Приједор извалачећи се из Хрватске са територије РСК, са простора Кордуна и Баније.

Потом је Јеленић , поступајући по добијеном наређењу, наредио НН пилоту да користећи авион "Миг 21" изврши напад по избегличкој колони која се кретала путем Босански Петровац - Кључ, што је овај  учинио 7. августа 1995. године у поподневним часовима.

Он је на подручју Општине Босански Петровац, на западу БиХ, најпре прелетео избегличку колону (која је до тада превалила више од 60 километара од границе са Хрватском), а потом окренуо авион и у повратку, иако је видео да се не ради о легитимном војном циљу, дејствовао ракетним ударима ракетама С-24 (намењеним за уништавање непријатељске живе силе) по избегличкој колони, запрежних, путничких, теретних возила и трактора, којом приликом је убијено 10 цивила.

У том нападу је више људи рањено, од којих је до сада идентификовано 15 људи, а критичном приликом је више возила у колони уништено.

Боровић је, поступајући по добијеном наређењу , наредио двојици НН пилота да користећи два авиона "Миг 21" (са аеродрома Плесо) изврше напад по избегличкој колони која се кретала путем Босански Нови - Приједор, што су и учинили дана 8. августа 1995. године у поподневним часовима у месту Сводна, Општина Нови Град.

Они су најпре прелетели избегличку колону (која је до тада превалила више од 15 километара од границе са Хрватском, а потом окренули авионе и у повратку, иако су видели да се не ради о легитимном војном циљу, дејствовали из авионских топова и ракетним ударима ракетама С-24 (намењеним за уништавање непријатељске живе силе) по избегличкој колони, запрежних, путничких, теретних возила и трактора, као и по цивилним објектима у близини пута, којом приликом су убијена 3 цивила. 

У овим нападима, за сада је идентификовано: 13 убијених особа од којих је четворо деце, као и 24 рањених особа.