"СРБИЈИ СВАКИ ГРАЂАНИН МОРА ДА БУДЕ НЕПРОЦЕЊИВО ДРАГОЦЕН" Премијер Вучевић: Наш српски брод и даље плови по своме курсу на овом узбурканом светском мору
Председник Владе Србије Милош Вучевић наглашава у свом ауторском тексту за троброј Српског телеграфа да Србија, упркос свим светским дешавањима, бележи рекордне економске резултате и додаје да је најважнији задатак да се сачува мир и стабилност.
Ауторски текст премијера Вучевића преносимо у целости:
Као што рече Господ наш Исус Христос: Ко се уздиже, понизиће се, а ко се понизи, узвисиће се
Година на измаку за цео свет, па, самим тим, и за Србију, била је изразито бурна. Толико потреса није виђено још од највећих светских криза, коју и ми, сасвим сигурно, живимо и не треба да нас изненади да се за коју годину у уџбеницима о овом периоду пише као о великој светској кризи. Тек ће одређена временска дистанца дати одговоре на питања о томе колико је 2024. била преломна у читавом свету.
Наш српски брод и даље плови по своме курсу на овом узбурканом светском
мору, иако нас покушавају засути таласима исти они који би своје кризе да прелију код нас. Има и оних који би по сваку цену да потопе тај брод или га скрену с курса ка мирној луци и упуте на курс слома и катастрофе.
Кренимо у ретроспективу 2024. На светској сцени сведоци смо ескалације руско-украјинског сукоба. Руку на срце, можемо реци да је то рат Украјине и савезника (у облику НАТО) против Русије. Границе дозвољеног у овом сукобу
стално се померају из лошег у горе. НАТО се просирио на Шведску, западне земље дозволиле су употребу пројектила дугог домета дубоко у територији Русије, а Кијев је окупирао део Руске Федерације. На другој страни је прорадио и орешник, као и севернокорејски доброволици. Буквално нико не зна шта ће следеће да се деси! Србија није увела санкције Русији и постује територијални суверенитет Украјине. Залаже се за мир и преговоре. И у томе је јединствена у целом свету и несаломива. Може да сарађује и с истоком и са западом, са севером и југом и то је огромно дело и заслуга председника Александра Вучића.
Тај његов успех је тим већи што је остварен у моменту када велики светски играчи праве нову блоковску поделу, а рат међу њима не само да није хладни него је прилично врео.
БЛИСКИ ИСТОК
Узаврелост међународних односа огледа се и у никад бурнијој председничкој кампањи у САД, у којој смо видели и покушаје атентата на
председничког кандидата Доналда Трампа. Иако је Демократска странка у кампањи практично наступала са два кандидата, и то одлазећим председником Бајденом (гле чуда, овде не важи правило функционерске кампање), а касније Камалом Харис, коју су подржали сви глумци Холивуда, популарни певачи и остали тзв. слободомислећи елементи, ипак је народ доказао да жели домаћина у кући, ред и правду, породичне вредности и мир. Било је то велико превирање измеду конзервативне политике и политике либерално-експанзионистичке. Председник Републике Србије Александар Вучић био је међу првим лидерима света, који се чуо с новоизабраним председником Трампом. Такву
ситуацију никада нисмо имали у историји Србије! И по овом питању наш брод је на одличном курсу. На Блиском истоку, рат је у пуном јеку и све ври, како у појасу Газе тако и у Либану. Дошло је и до оружане конфронтације између Ирана и Израела. Муњевитом брзином свргнут је и вишедеценијски
режим породице Асад у Сирији, у којим активностима је одлучујућу улогу имала Турска. Политичка криза потреса у темељима Грузију, а слична је ситуација и у Молдавији, где се евидентно врши борба за превласт прозападног и проруског
утицаја. Пале су владе и у две најмоћније државе ЕУ - Француској и Немачкој. Готово је немогуће да, уколико имамо политичку, па чак и економску кризу у Немачкој и Француској, да се то не прелије у извесном смислу на целу ЕУ, па чак и шире. У свим овим дешавањима, евидентно је јачање десничарских партија и покрета, што додатно појачава нервозу и агресивност левице и либерала. У Великој Британији су после 13 година на власт поново дошли лабуристи, пре свега због слабих влада конзервативаца.
Тензије ту не стају, па смо тако имали и атентат на премијера Фица у Словачкој, који представља оличење десничарског политичара и брану ултралибералним и левичарско-анархистичким снагама. Такође, политичка превирања у Румунији, где је Уставни суд прогласио председничке изборе неважећим, са званичним
образложењем - руског утицаја. Наиме, на овим изборима победио је десничарски кандидат Калин Дордеску. Колико су ово важни избори били, говори и чињеница да је државни секретар Ентони Блинкен реаговао оптуживши Русију за мешање у румунске изборе. Добар део румунског народа очигледно не дели ово мишљење државног секретара САД и Уставног суда, па је криза прилично дубока и неизвесна.
Године 2024. у посету нам је дошао рекордан број страних званичника, онолико колико у једној години не могу да наброје ни највећи заљубљеници у такозвано златно доба Титове Југославије. Наравно, не треба очекивати да љубитељи југословенске политике икада ту похвалу искажу. Ова чињеница говори сама по себи, колико је Србија цењена и поштована. Подсетићу само на посете Београду - председника Си Ђинпинга, Емануела Макрона, Виктора Орбана, Реџепа Тајипа Ердогана, Доналда Туска, Кирјакоса Мицотакиса, Жомарта Токајева, Фостена Арканжа, Роберта Фица, Петра Фијале, Христијана Мицкоског и многих других високопоштованих делегација и лидера.
ИНГЕРЕНЦИЈЕ
Где је Србија у свему томе? Србија, поред свега овога, има и константне проблеме спровођења терора и репресалија од режима Аљбина Куртија на Косову и Метохији. Сваки нови дан представља изазов и претњу да ће терористички Куртијев режим приредити нову дестабилизацију у нади да Србе увуче у сукоб. Његова опседнутост етнички чистим Косовом и Метохијом је безгранична и у том науму није сам, него има и помоћ споља. Република Српска и даље је претња свим противницима Дејтонског споразума, који је донео мир у Босни и Херцеговини. Српски народ у том ентитету је под значајним притиском отимања ингеренција и насилне унитаризације и асимилације.
Под свим овим околностима, Србија бележи рекордне економске резултате. У свему томе, Србија је остварила привредни раст од 3,8% БДП и то по проценама Светске банке. Такоде, добијен је и инвестициони рејтинг, а сама привреда добила је платформу и замајац развоја целе Србије кроз реализацију пројекта "ЕXПО 2027", што је доказ међународног угледа и поштовања Србије, као и
поверења у њене институције и капацитете.
И не само то, него је у 2024. додатно оснажена наша одбрамбена моћ, куповином авиона типа рафал и других борбених средстава. Расту наше одбрамбене моћи значајно је допринело то што је 14. септембра 2024. председник Републике Србије Александар Вучић потписао сагласност за обављање редовног војног рока. У 2024. плате у јавном сектору повећане су 10%, пензије 14,8%, а минималне плате 17,8%. На то све, у 2025. очекује нас повећање плата у јавном сектору у износу од 8%, а за запослене у просвети у износу од 11%, повећање пензија од 10,9%, као и повећање минималне зараде у износу од 13,7%, све то већ од јануарских примања. Инфлација је задржана на пројектованој и дозвољеној граници у износу до 4,5%, а, по свему судећи, биће и мања од тога (у новембру је износила 4,3%) што у датим околностима представља огроман
успех. За лечење ретких болести издвојено је 20 милијарди динара, а за иновативне лекове читавих 39 милијарди динара. Гради се Клиничко-болнички центар у Новом Пазару, а покренута је и акција потпуног укидања листа чекања у Србији. Изграђени су брза саобраћајница Шабац-Лозница у дужини од 54,6 километара, обилазница око Горњег Милановца у дужини од 9,5 километра као и ауто-пут Крушевац- Врњачка Бања у дужини од 30 километара, док је запослено: историјски рекордном нивоу. Држава је одлучно ушла у борбу против картелизације у трговинама водећи, пре свега, рачуна о куповној моћи наших
грађана, али и о правди и праведности укупних друштвених односа.
Србија се убрзано спремала да с радошћу успостави саобраћај на брзој прузи Београд- Суботица, која представља победу модернизације и економске снаге наше земље. Трагедија која нас је задесила 1. новембра потресла је све! Угашено је 15 људских живота у трагичном догађају на новосадској Железничкој станици. И онда, када је требало да као сложна породица оплакујемо страдалнике и процесуирамо одговорне, уследила је најгора политизација и манипулација народним осећајима поводом ове трагедије. То кажем као неко ко је обишао породице ових наших страдалника и као неко ко у души носи огромну бол и саосећање с њима, као и потребу да на законит и праведан начин институционално установимо одговорност свих оних, без изузетка, који су овоме својим чињењем или нечињењем допринели.
Протести јалове опозиције ношени су жељом да профитира на туђој несрећи. Спиралу насиља коју је покренула "демократска" опозиција, која је
девастирала Градску кућу у Новом Саду, пренела се и на Народну скупштину Републике Србије, где смо имали прилику да гледамо њихове акте насиља и деструкције државе. Као човек који је своју политичку борбу посветио нашем националном јединству, могу да кажем да је управо овај моменат преломан у одабиру да ли ћемо сачувати Србију или ће она утонути у економску и политичку кризу. То је криза у коју прети да нас гурне изразита мањина, која је и навикла да влада као мањина по систему диктатуре пролетеријата, односно радника (одређених), сељака (привилегованих) и поштене интелигенције (самопроглашене). Методе те владавине су изразито бољшевичке! У том систему непостојећи и у закону неутемељени пленуми, замењују институције система, као на козачкој скупстини! Једино што вреди је суд партије, а у заносу се према неистомишљеницима примењује асортиман мера, које најављује извесни Горан
Јешић, познат по насиљу и тучама, али и по шепурењу у најновијим џиповима по
новосадским улицама, а који призива румунски сценарио, ликвидације по списковима и асортимана мера, као у доба левих скретања КПЈ, Голих отока и томе слично.
ДРУГА ТУМАЧЕЊА
Од свега тога, најжалија и најстравичнија ми је манипулација децом, коју поједини врше у жељи да реализују револуцију на улици. Поготово по средњим школама! Бедно је то што су покушали поједини професори да се послуже децом у остваривању политичких и других личних циљева! Њихов први морални задатак је био да одстране политику из школа и с факултета и да сачувају децу од злоупотреба. Поготово имајући у виду чињеницу да је држава испунила апсолутно све захтеве студената. Од тог момента, ти се захтеви мењају, другачије тумаче и постављају тако да више нико, па ни саме вође блокада, а ја бих рекао окупатори институција, не знају да их наброје. Изашавши свим захтевима у сусрет, логично је било да се апсурдне и незаконите блокаде обуставе, али су подлост и политичка манипулација однеле превагу. Сада се овим студентским и ђачким активностима руководи у циљу политичких промена и државне дестабилизације, и то из центара који се не налазе само у Србији, све по опробаним бољшевичким методама обојених револуција које спроводе широм света ултралеве и ултралибералне организације. Њихов "еминентни" представник у Србији је Динко Грухоњић, који бесрамно изјављује да би од српских цркава правио пабове и коме је Република Српска фашистичка творевина настала на геноциду, као и њему слични. У нуклеусу тих окупација су људи, који сматрају да хитно и неодложно треба признати лажну државу Косово, да су Срби геноцидан народ и да СПЦ треба "сквотирати", што значи запоседнути српске цркве, без дозволе њиховог власника - а то је српски народ.
Данас и сада, најважнији наш задатак је да сачувамо мир и стабилност. Тај мир и та стабилност морају да буду такви да се позитивно ефектуирају на све наше грађане. Србији сваки грађанин мора да буде непроцењиво драгоцен. Наши заједнички циљеви могу да се остваре само мудрошћу и крајњом суздржошћу, чије се границе налазе на месту где почиње да се нашем народу ограничава и одузима слобода. На то нико нема право и држава то неће дозволити.
Када је тешко, треба бити најјачи! Снага је у стрпљењу и у мудрости. У саборности и у правди. У том смислу, има наших молитвеника пред Богом, који ће измолити мир и разум - у то сам сигуран. Смирење је једини начин да поразимо оне који немиром, окупацијом и претњама хоће да сруше
све оно што су генерације стварале. У том смислу, често се сетимо новомученика Вукашина. Он је миром победио заувек.
ПРЕЦИ И ПОТОМЦИ
Нова 2025. биће година у којој желим, изнад свега, победу Србије. Знам да нам на том путу стоји море проблема и брига. И знам да је тај сан достојан борбе, суза и зноја. Када сам се примио овога посла и части да будем председник Владе Републике Србије, знао сам да ће последњи бити први и први да ће бити последњи јер је много званих, а мало изабраних! Знао сам и тада и данас да, као што рече Господ наш Исус Христос: "Ко се уздиже, понизиће се, а ко се понизи, узвисиће се." Зато због мира и стабилности, због народног јединства у ситуацији, где нам многи желе рат и немире, па и крах Србије, морамо бити спремни да ћутке истрпимо и мудро истрајемо да бисмо узвисили нашу једину отаџбину. За то смо изабрани и призвани, да својим животом ово посведочимо и докажемо. Због мира и победе вечне и једине Србије, коју ћемо извојевати за
претке и потомке.
Нека је здрава, срећна и Богом благословена нова 2025. година, у којој ћемо у миру наставити економски просперитет и бољитак, али и друштвену обнову нашег народа и отаџбине.
Нека би Господ у 2025. години својом моћном десницом водио и бранио будућности српске брод ка мирној луци, слози, јединству и нашем народном бољитку и напретку.
republika.rs