"ДОШАО САМ ДА ЗАЈЕДНО КАО БРАЋА БУДЕМО ДАНАС И ДА СЕ ПОМОЛИМО БОГУ ЗА СРБИЈУ И ЦРНУ ГОРУ" Премијер Вучевић: Мојковачка битка једна је од најважнијих у историји Црне Горе и српског народа

-Прошло је 109 година од знаменитог боја на Мојковцу, када је у жару борбе на Бадњи дан, зачета искра слободе. Та искра ће се 1918. године преобразити у огањ победе, који ће незаустављиво рушити царства и војске и тако српском народу донети дуго сневану слободу и уједињење. Ове моћне планине, не доносe нам само поуку о подвигу ратних хероја који су бранили част и угрожену слободу већ нам суштински говори истину о генерацији пред коју је било постављено огромно искушење, а то искушење су превазишли са чврстом вером у Бога као и чврстим убеђењем о неизбежности победе добра над злом. 

Премијер је у свом говору истакао да је то је генерација која се борила за слободу сањајући сан да је последња која се на ову беспримерну жртву решила.

-Без обзира колико је зло било моћно, синови планина и гора нису погнули главе већ су готово голоруки кренули у бој за заштиту свог рода и своје вере. Тада смо на делу могли да видимо како један народ живи јеванђељску поуку која нас учи да „Од ове љубави нико веће нема, да ко душу своју положи за пријатеље своје“!
Зато слободно можемо рећи да je Мојковачка битка један од најважнијих историјских догађаја у славној историји Црне Горе, али и српског народа уопште. Догађај, који нам најдоследније осликава родољубиву и политичку свест народа који живи овде. Жртва Мојковачких јунака није била битна само за Црну Гору већ и за читав Балкан, јер без ње не би било Солунског фронта и без ње не би било слободе која је стигла са победоносном српском војском 1918. године. Истине ради подсетимо се да је српска Врховна команда у безизлазном стању одлучила 25. новембра 1915. године да отпочне повлачење са простора Косова и Метохије преко Црне Горе и Албаније на албанско приморје. У ситуaцији здружене офанзиве Аустро-Угарске, Немачке и Бугарске другог правца није било. Једини чувари бока израњаване, гладне и исцрпљене српске војске била је Санџачка војска легендарног сердара Јанка Вукотића. Улога црногорских трупа била је кључна за одбијање непријатељске офанзиве из Херцеговине, Санџака и Боке Которске током њеног повлачање крајем 1915. године. Управо у време одигравања Мојковачке битке главнина српске војске била је у околини Андријевице на неких 70 км од места на којем се налазимо. Од  почетка Великог рата, сарадња између Србије и Црне Горе, упркос ривалству династија Карађорђевића и Петровића-Његоша, одвијала се у складу са жељама народа.

Вучевић је подсетио и да је одмах по отпочињању ратних дејстава, Црногорска народна скупштина 1. августа 1914. одлучила да се Црна Гора придружи рату против Аустроугарске, солидарно делeћи судбину братске Србије.

-Пет дана касније, краљ Никола I позвао је народ у „свети бој за слободу српства и југословенства.“ Иако је билавелика оскудица, Црногорска влада је наредила поделу преосталих залиха хране са српским трупама. Само тај чин би био довољан да га се вечно сећамо са поносом и захвалношћу. Када је непријатељ угрозио положаје на Тари, Врховна команда наредила је Санџачкој војсци да брани те положаје по сваку цену како би омогућила повлачење српске армије. 
Крајем децембра, у првим сукобима са 62. аустроугарском дивизијом, црногорске трупе осујетиле су план непријатеља да заузме Мојковачке положаје. Санџачка војска, са око 16.000 војника распоређених на фронту од 500 километара између Чакора и ушћа Пиве, чекала је нову офанзиву, која је започела 5. јануара 1916. Ова битка била је део ширег Аустро-Угарског ратног плана покоравања ЦрнеГоре и продора према Албанији како би се уништила повлачећа српска војска. Трупе црно-жуте монархије, три пута бројније и далеко боље опремљене, покренуле су општи напад 6. и 7. јануара 1916. године. Црногорске трупе су немерљивим јунаштвом успеле да одбране своје положаје а аустроугарски команданти су на крају морали да признају огромне губитке без икаквог успеха у смислу продора на слободну територију. Санџачка војска изгубила је 4.000 својих соколова што значи сваког четвртог.

Упркос тромесечном исцрпљивању, Санџачка војска под командом сердара Јанка Вукотића показала је храброст и способност, остваривши победу над бројчано и технички надмоћнијим противником, наводи премијер, даље истичућу да је ова победа је била спасоносна и судбоносна за историју читавог српског народа. 

-Као што не може да се сакрије град на гори, тако не може ни да се сакрије зашто су се борили ови јунаци. То је била борба за род, част и слободу!
Сведоци причају да су ови див јунаци након што су запалили бадњак на Бадње вече 6. јануара, и помолили се Христу богомладенцу, кренули на јуриш. На борбу прса у прса, знајући шта бране. У аутобиографској књизи „Моје успомене“војвода Живојин Мишић касније ће записати „Црногорска војска је учинила услуге које се ничим и никада надокнадити не могу, услуге које је могао да учини само брат за брата“. Јанко Вукотић био је и остао једини војсковођа који је једновремено одликован орденима Карађорђеве звезде са мачевима и орденом Белог орла са мачевима. У моменту страшне голготе и огромног страдања, Мојковачки јунаци су поновили Обилићево јунаштво и жртву Цара Лазара. Још једном у нашој историји одбијено је царство земаљско зарад љубави, правде и вечне истине. 
Као председник Владе Републике Србије дошао сам овде да се још једанпут поклоним сенима бесмртних соколова Мојковачке битке. 

Председник Владе Србије поручио је присутнима да је дошао да пренесе братске поздраве и поштовање и председника Републике Србије Александра Вучића.

-И дошао сам да заједно као браћа будемо данас овде у Мојковцу на први дан Божића и да се помолимо Богу за Србију и за Црну Гору. Нека је вечна слава јунацима са Мојковца а нека будућа поколења памте њихову жртву како бисмо ми данас и наши потомци живели у слободи- закључио је српски премијер.