Ђурђев: Неопходна је изградња нафтовода између Србије и Мађарске

Како Ђурђев каже важно је напоменути да Мађарска не учествује у европским механизмима притиска на Србију. 

-За разлику од других земаља ЕУ, Мађарска мање зависи од Брисела. Сарадња са Будимпештом је ослобођена негативних политичких фактора и билатерални односи су на историјском врхунцу. Истовремено, јачање економских односа са Будимпештом је стратешки интерес Србије. Сарадња са Мађарском постаје све важнија и због политичке подршке Будимпеште по питању Косова и Метохије и Републике Српске. Очекује се да цене нафте наставе да расту. Посебно је проблематичан раст цена логистике, нарочито поморског превоза, што је постало видљиво 2023. године. Због тога ће цена нафте за Србију, која до нас долази поморским путем, наставити тенденцију раста. Испоруке нафтоводом, пак, значајно смањују удаљеност и транзитне цене. Остале земље региона јачају енергетску безбедност и диверсификацију, укључујући изградњу нових или
ревитализацију постојећих нафтовода. Изградња нафтовода Мађарска-Србија одговара овом тренду.

Нафтовод представља нови објекат критичне инфраструктуре. Већ почетак изградње нафтовода доводи до питања његове ефикасне заштите. Интерес обеју страна да се прекогранични нафтовод обезбеди последично ће довести до повећане сарадње у војним и одбрамбеним пословима, што ће додатно утицати на изградњу билатералних веза двеју држава. Енергетска безбедност ће бити и краткорочан и средњорочан циљ свих држава. Актуелне и очекиване будуће геополитичке турбуленције – сукоби, тензије, рестриктивне мере - указују на то да ће ланци снадбевања енергентима поморским путем бити под снажним
притиском. Увоз нафте из Руске Федерације додатно би ојачао економску и политичку сарадњу са Москвом.

- Не постоје индикације да би Република Мађарска могла да пристане на окончање изузетка за увоз руске нафте Дружбом. Диверсификација нафтног увоза потврда је политике независног одлучивања јер указује на то да Србија има капацитет да диверсификује своје изворе онако како она сама сматра да је неопходно, а не онако како жели једна страна (Запад) – по којој је, у циљу елиминисања “зависности од Русије”, само гасна диверсификација нужна јер врши отклон од Руске Федерације, а не и нафтна јер се сматра да је отклон извршен санкцијама и зависношћу од ЈАНАФ-а и извора који нису руски - рекао је Ђурђев.

Какав је приступ руководства Србије развоју сарадње у енергетском сектору са Руском Федерацијом?

-Преговарачка позиција Београда у закључивању новог уговора са „Гаспромом“ у вези је са алтернативним путевима испоруке гаса у Србију, стварном потребом Србије за енергетским сировинама и степеном зависности привреде од
цена увозног горива, тј. гаса и нафте. Питаћете се да ли руководство Србије приступа развоју сарадње у енергетском сектору са Руском Федерацијом, с
обзиром на то да већ постоји међудржавни споразум. Србија је, наиме, у потпуности посвећена реализацији овог партнерства и већ је спровела три велика пројекта:

- Аквизиција НИС-а, при чему држава активно подржава
развој компаније.
- Изградња подземног складишта гаса Банатски Двор које се
сада припрема за проширење.:
- Гасовод „ГасТранс“ (Јужни ток) – јединствени пројекат у Европи који омогућава Србији стабилно снабдевање гасом. Оно што је важно напоменути јесте да једино у Србији Русија, односно „Гаспром“ и даље има власништво над енергетском инфраструктуром, док су друге државе или насилно преузеле руску имовину или су руске компаније тамо саме затвориле своје пословање. Што се тиче преговарачке позиције Београда у вези са закључивањем новог уговора са „Гаспромом“, Србија се разликује од других земаља које су одмах почеле да траже алтернативне изворе снабдевања. Србија је остала доследна и наставила је да купује руски гас у великим количинама. Додатне количине гаса из Азербејџана углавном служе за покривање зимских потрошачких пикова, када постоје техничке препреке за довођење довољних количина гаса кроз гасоводе.
Када је реч о алтернативним путевима испоруке гаса у Србију, тренутно не постоји реална алтернатива руском гасу. Ово је више пута потврђено од стране највиших српских званичника – председника државе, министра енергетике и директора „Србијагаса“. Алтернативне опције нису само питање цене, већ и логистике, сигурности снабдевања и додатних количина за зимски период, које су од кључног значаја за Србију. 

Када је у питању нафта, „НИС“ као највећа српска нафтна компанија тренутно снабдева око 80% домаћег тржишта. Како оцењујете развој ситуације око НИС-а?

-Званични Београд активно ради на проналажењу мера за излазак компаније из америчких санкција, као и на развоју дијалога са тимом Доналда Трампа. Предлог САД за решавање питања руских акција у НИС-у и утицај овог проблема на енергетски дијалог Београда и Москве свакако се мора сагледати и анализирати. Вероватноћа да се српска страна преоријентише на сарадњу са Вашингтоном свакако постоји. Пре свега, мора се разумети да је НИС стављен под санкције јер је његов већински власник била руска компанија„Гаспромњефт“.
Србија је у овој ситуацији могла да уради врло мало самостално, јер је реч о компанији у којој је држава мањински акционар. Поред тога, политичка тежина Београда и Москве у глобалним оквирима је неупоредива. Београд је већ предузео све што је било у његовој моћи – лобирао је у региону, а Мађарска се придружила напорима да се НИС изузме из санкција. Хрватска компанија ЈАНАФ, која има економски интерес у снабдевању Србије, такође је лобирала против санкција. Суштина предлога САД за решење санкција огледа се у томе да „Гаспромњефт“ мора да смањи свој удео у НИС-у испод 50%. То је већ спроведено – „Гаспромњефт“ је пренео део власништва на „Гаспром“ који није под санкцијама. Формално гледано, НИС више не би требало да буде на листи санкција, али остаје да се види како ће се ситуација развијати у наредном периоду. Што се тиче преоријентације Србије на енергетску сарадњу са САД, она је мало вероватна. Србија је чврсто повезана са Русијом у енергетском сектору – сви кључни енергетски објекти су у руском власништву или су заједничке компаније са Русијом. Иако Србија треба да сарађује са Вашингтоном и Бриселом, у овом тренутку њен највећи интерес остаје одржавање добрих односа са Русијом и наставак успешне сарадње из претходног периода.

Какви су изгледи за развој ситуације у области прераде нафте у Србији?

-Последице блокирања испорука угљоводоника преко Хрватске због санкција НИС-у, алтернативни путеви снабдевања горивом и утицај на привреду и политичку стабилност у Србији су веома важна питања. Ове санкције су усмерене на српску компанију као последица власничког удела „Гаспромњефта“. Међутим, вероватноћа потпуне блокаде рада НИС-а је мала, јер су поново започети преговори између америчке и руске странеу циљу проналаска
решења. Прелазак „Гаспромњефта“ у мањинско власништво требало би да омогући да НИС настави са радом без даљих санкција. Компанија је већ добила 30-дневну лиценцу, а очекује се да ће након тога добити још 90 дана како би се припремила законачно скидање са листе санкција преко OFAC-a. Када су у питању алтернативни путеви снабдевања нафтом, могућности су веома ограничене. Потенцијални правци преко Хрватске, Мађарске, Румуније или Бугарске не би били довољни да покрију потребе Србије. Потпуна блокада снабдевања би имала катастрофалне последице по Србију:
- НИС учествује са готово 5% у БДП-у Србије.
- Компанија месечно уплаћује око 100 милиона евра у буџет
Србије.
- Србија би морала или да трпи велика поскупљења горива или да се одрекне прихода од пореза и акциза. Нафта је стратешки ресурс, а скоро све државе бивше Југославије имају своје рафинерије. Свакој озбиљној држави је важно да има сопствену рафинерију, не само из економских, већ и из безбедносних разлога. Србија се нада да до потпуне блокаде неће доћи, јер би то представљало директан удар на њену економију и политичку стабилност.

Р . В.