Đurđev: Neophodna je izgradnja naftovoda između Srbije i Mađarske

Kako Đurđev kaže važno je napomenuti da Mađarska ne učestvuje u evropskim mehanizmima pritiska na Srbiju. 

-Za razliku od drugih zemalja EU, Mađarska manje zavisi od Brisela. Saradnja sa Budimpeštom je oslobođena negativnih političkih faktora i bilateralni odnosi su na istorijskom vrhuncu. Istovremeno, jačanje ekonomskih odnosa sa Budimpeštom je strateški interes Srbije. Saradnja sa Mađarskom postaje sve važnija i zbog političke podrške Budimpešte po pitanju Kosova i Metohije i Republike Srpske. Očekuje se da cene nafte nastave da rastu. Posebno je problematičan rast cena logistike, naročito pomorskog prevoza, što je postalo vidljivo 2023. godine. Zbog toga će cena nafte za Srbiju, koja do nas dolazi pomorskim putem, nastaviti tendenciju rasta. Isporuke naftovodom, pak, značajno smanjuju udaljenost i tranzitne cene. Ostale zemlje regiona jačaju energetsku bezbednost i diversifikaciju, uključujući izgradnju novih ili
revitalizaciju postojećih naftovoda. Izgradnja naftovoda Mađarska-Srbija odgovara ovom trendu.

Naftovod predstavlja novi objekat kritične infrastrukture. Već početak izgradnje naftovoda dovodi do pitanja njegove efikasne zaštite. Interes obeju strana da se prekogranični naftovod obezbedi posledično će dovesti do povećane saradnje u vojnim i odbrambenim poslovima, što će dodatno uticati na izgradnju bilateralnih veza dveju država. Energetska bezbednost će biti i kratkoročan i srednjoročan cilj svih država. Aktuelne i očekivane buduće geopolitičke turbulencije – sukobi, tenzije, restriktivne mere - ukazuju na to da će lanci snadbevanja energentima pomorskim putem biti pod snažnim
pritiskom. Uvoz nafte iz Ruske Federacije dodatno bi ojačao ekonomsku i političku saradnju sa Moskvom.

- Ne postoje indikacije da bi Republika Mađarska mogla da pristane na okončanje izuzetka za uvoz ruske nafte Družbom. Diversifikacija naftnog uvoza potvrda je politike nezavisnog odlučivanja jer ukazuje na to da Srbija ima kapacitet da diversifikuje svoje izvore onako kako ona sama smatra da je neophodno, a ne onako kako želi jedna strana (Zapad) – po kojoj je, u cilju eliminisanja “zavisnosti od Rusije”, samo gasna diversifikacija nužna jer vrši otklon od Ruske Federacije, a ne i naftna jer se smatra da je otklon izvršen sankcijama i zavisnošću od JANAF-a i izvora koji nisu ruski - rekao je Đurđev.

Kakav je pristup rukovodstva Srbije razvoju saradnje u energetskom sektoru sa Ruskom Federacijom?

-Pregovaračka pozicija Beograda u zaključivanju novog ugovora sa „Gaspromom“ u vezi je sa alternativnim putevima isporuke gasa u Srbiju, stvarnom potrebom Srbije za energetskim sirovinama i stepenom zavisnosti privrede od
cena uvoznog goriva, tj. gasa i nafte. Pitaćete se da li rukovodstvo Srbije pristupa razvoju saradnje u energetskom sektoru sa Ruskom Federacijom, s
obzirom na to da već postoji međudržavni sporazum. Srbija je, naime, u potpunosti posvećena realizaciji ovog partnerstva i već je sprovela tri velika projekta:

- Akvizicija NIS-a, pri čemu država aktivno podržava
razvoj kompanije.
- Izgradnja podzemnog skladišta gasa Banatski Dvor koje se
sada priprema za proširenje.:
- Gasovod „GasTrans“ (Južni tok) – jedinstveni projekat u Evropi koji omogućava Srbiji stabilno snabdevanje gasom. Ono što je važno napomenuti jeste da jedino u Srbiji Rusija, odnosno „Gasprom“ i dalje ima vlasništvo nad energetskom infrastrukturom, dok su druge države ili nasilno preuzele rusku imovinu ili su ruske kompanije tamo same zatvorile svoje poslovanje. Što se tiče pregovaračke pozicije Beograda u vezi sa zaključivanjem novog ugovora sa „Gaspromom“, Srbija se razlikuje od drugih zemalja koje su odmah počele da traže alternativne izvore snabdevanja. Srbija je ostala dosledna i nastavila je da kupuje ruski gas u velikim količinama. Dodatne količine gasa iz Azerbejdžana uglavnom služe za pokrivanje zimskih potrošačkih pikova, kada postoje tehničke prepreke za dovođenje dovoljnih količina gasa kroz gasovode.
Kada je reč o alternativnim putevima isporuke gasa u Srbiju, trenutno ne postoji realna alternativa ruskom gasu. Ovo je više puta potvrđeno od strane najviših srpskih zvaničnika – predsednika države, ministra energetike i direktora „Srbijagasa“. Alternativne opcije nisu samo pitanje cene, već i logistike, sigurnosti snabdevanja i dodatnih količina za zimski period, koje su od ključnog značaja za Srbiju. 

Kada je u pitanju nafta, „NIS“ kao najveća srpska naftna kompanija trenutno snabdeva oko 80% domaćeg tržišta. Kako ocenjujete razvoj situacije oko NIS-a?

-Zvanični Beograd aktivno radi na pronalaženju mera za izlazak kompanije iz američkih sankcija, kao i na razvoju dijaloga sa timom Donalda Trampa. Predlog SAD za rešavanje pitanja ruskih akcija u NIS-u i uticaj ovog problema na energetski dijalog Beograda i Moskve svakako se mora sagledati i analizirati. Verovatnoća da se srpska strana preorijentiše na saradnju sa Vašingtonom svakako postoji. Pre svega, mora se razumeti da je NIS stavljen pod sankcije jer je njegov većinski vlasnik bila ruska kompanija„Gaspromnjeft“.
Srbija je u ovoj situaciji mogla da uradi vrlo malo samostalno, jer je reč o kompaniji u kojoj je država manjinski akcionar. Pored toga, politička težina Beograda i Moskve u globalnim okvirima je neuporediva. Beograd je već preduzeo sve što je bilo u njegovoj moći – lobirao je u regionu, a Mađarska se pridružila naporima da se NIS izuzme iz sankcija. Hrvatska kompanija JANAF, koja ima ekonomski interes u snabdevanju Srbije, takođe je lobirala protiv sankcija. Suština predloga SAD za rešenje sankcija ogleda se u tome da „Gaspromnjeft“ mora da smanji svoj udeo u NIS-u ispod 50%. To je već sprovedeno – „Gaspromnjeft“ je preneo deo vlasništva na „Gasprom“ koji nije pod sankcijama. Formalno gledano, NIS više ne bi trebalo da bude na listi sankcija, ali ostaje da se vidi kako će se situacija razvijati u narednom periodu. Što se tiče preorijentacije Srbije na energetsku saradnju sa SAD, ona je malo verovatna. Srbija je čvrsto povezana sa Rusijom u energetskom sektoru – svi ključni energetski objekti su u ruskom vlasništvu ili su zajedničke kompanije sa Rusijom. Iako Srbija treba da sarađuje sa Vašingtonom i Briselom, u ovom trenutku njen najveći interes ostaje održavanje dobrih odnosa sa Rusijom i nastavak uspešne saradnje iz prethodnog perioda.

Kakvi su izgledi za razvoj situacije u oblasti prerade nafte u Srbiji?

-Posledice blokiranja isporuka ugljovodonika preko Hrvatske zbog sankcija NIS-u, alternativni putevi snabdevanja gorivom i uticaj na privredu i političku stabilnost u Srbiji su veoma važna pitanja. Ove sankcije su usmerene na srpsku kompaniju kao posledica vlasničkog udela „Gaspromnjefta“. Međutim, verovatnoća potpune blokade rada NIS-a je mala, jer su ponovo započeti pregovori između američke i ruske straneu cilju pronalaska
rešenja. Prelazak „Gaspromnjefta“ u manjinsko vlasništvo trebalo bi da omogući da NIS nastavi sa radom bez daljih sankcija. Kompanija je već dobila 30-dnevnu licencu, a očekuje se da će nakon toga dobiti još 90 dana kako bi se pripremila zakonačno skidanje sa liste sankcija preko OFAC-a. Kada su u pitanju alternativni putevi snabdevanja naftom, mogućnosti su veoma ograničene. Potencijalni pravci preko Hrvatske, Mađarske, Rumunije ili Bugarske ne bi bili dovoljni da pokriju potrebe Srbije. Potpuna blokada snabdevanja bi imala katastrofalne posledice po Srbiju:
- NIS učestvuje sa gotovo 5% u BDP-u Srbije.
- Kompanija mesečno uplaćuje oko 100 miliona evra u budžet
Srbije.
- Srbija bi morala ili da trpi velika poskupljenja goriva ili da se odrekne prihoda od poreza i akciza. Nafta je strateški resurs, a skoro sve države bivše Jugoslavije imaju svoje rafinerije. Svakoj ozbiljnoj državi je važno da ima sopstvenu rafineriju, ne samo iz ekonomskih, već i iz bezbednosnih razloga. Srbija se nada da do potpune blokade neće doći, jer bi to predstavljalo direktan udar na njenu ekonomiju i političku stabilnost.

R . V.