ДАН СЕЋАЊА НА МАРТОВСКИ ПОГРОМ Вучевић: Поред свих притисака, неправди и насиља доћи ћемо до златне слободе
Комеморативна академија поводом Дана сећања на 17. март 2004. године - Погром на АП Косову и Метохији, одржана је вечерас у Народном позоришту у Београду, а на скупу је говорио председник Владе и изасланик председника Србије Милош Вучевић.
Академији присуствују и председник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић, директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију Арно Гујон, као и представници Владе Србије, Војске Србије, великодостојници Српске православне цркве (СПЦ), породице и потомци страдалих у Погрому.
Комеморативна академија почела је химном Србије "Боже правде" у изведби Јадранке Јовановић и минутом ћутања за жртве пожара у Северној Македонији.
Обраћање премијер Вучевића
- Даме и господо, браћо и сестре окупили смо се да обележимо дан сећања на тужну и трагичну 2004. годину, како бисмо још једном пред читавим светом поновили истину о нашим страдалницима са распетог Косова и Метохије. Погром који се догодио тог мартовоског дана представља још један прилог огромној кризи страдања које српски народ већ вековима уназад трпи на територији наше јужне покрајине - казао је премијер.
Вучевић је додао да Косово поље 1389. постаје симбол наше жртве за одбрану права на постојање, али и зрак наде да ћемо поред свих притисака, неправди и насиља доћи до златне слободе.
- То је онај зрак који нам је у срцу и души урезао заветну мисао која нас је окупљала и одржавала кроз векове. То је сан и вера о српској држави и у оквиру ње обећане од Бога нашој земљи Косову и Метохији. Знали су то наши изгнаници који су пошли за Патријархом Арсенијем Трећим, 1690. године, као и сви наши људи који су пролазили кроз збегове и сеобе до данашњег дана, знали су и сведочили нашу решеност да вечно горе воштанице у Грачаници, као и да се чују звона у Дечанима. Нису успели да нас сломе ни векови османске власти као ни геноцидне политике наших бројних непријатеља током свих ових векова - појаснио је он.
Премијер је казао да криза на Косову и Метохији као да никада није ни престајала.
- Ипак, у најжешћем облику, она ескалира крајем 90-их година прошлог века, посебно 1999. године. Тада се СР Југославија морала суочити са више од хиљаду најмодернијих авиона НАТО-а, албанским терористима у нашој земљи и изван ње па чак и са отвореном претњом напада копненим трупама на нашу територију од стране НАТО. Након Кумановског споразума и усвајања резолуције 1244, пред очима читаве међународне заједнице наш народ на Косову и Метохији поново је постао мета незапамћеног насиља. Доласком КФОР-а, уследио је прави егзодус Срба, Рома, Горанац...као и свих других који се нису уклапали у политику злочиначке тзв, ОВК. Најмоћнија војна алијанса у историји човечанства није успела да заштити част, имовину и животе невиних грађана - казао је Вучевић.
Он је навео да су либерални медији ћутали, а да су слободни мислиоци и организације за заштиту људских права остали неми.
- Све је било дозвољено, ако је било уперено против Срба. Циљ је био да се отме наша покрајина, да се намире ко зна какви дугови и ко зна којих сила и да се сломи наш народни дух. И да се украде, отме, присвоји баш оно што нема цену и баш оно што није на продају. У 21.веку, у Европи је организован погром против цивилног становништва. Наоружане масе екстремиста напале су српске енклаве широм Косова и Метохије. За свега 48 сати етнички је очишћено шест градова и 10 села, Приштина, Обилић, Косово Поље... Осморо Срба мучки је убијено, још двоје је подлегло повредама, 930 српских кућа до темеља је спаљено, а 4.012 Срба је протерано са својих вековних огњишта - истакао је премијер Вучевић.
Пре 21 годину,17. и 18. марта 2004. године у АП КиМ је убијено деветоро Срба и 11 Албанаца у сукобима са међународним безбедносним снагама.
Више од 900 Срба је тада повређено, док је 4.012 њих присилно расељено са својих огњишта, шест српских градова и девет села је етнички очишћено, док је 935 српских кућа и 10 јавних зграда уништено, запаљено или оштећено.
Уништено је 19 манастира и 16 цркава, а оштећено више од 100 верских објеката.
(24sedam.rs)