DAN SEĆANJA NA MARTOVSKI POGROM Vučević: Pored svih pritisaka, nepravdi i nasilja doći ćemo do zlatne slobode

Akademiji prisustvuju i predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić, direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Arno Gujon, kao i predstavnici Vlade Srbije, Vojske Srbije, velikodostojnici Srpske pravoslavne crkve (SPC), porodice i potomci stradalih u Pogromu.

Komemorativna akademija počela je himnom Srbije "Bože pravde" u izvedbi Jadranke Jovanović i minutom ćutanja za žrtve požara u Severnoj Makedoniji.

Obraćanje premijer Vučevića

- Dame i gospodo, braćo i sestre okupili smo se da obeležimo dan sećanja na tužnu i tragičnu 2004. godinu, kako bismo još jednom pred čitavim svetom ponovili istinu o našim stradalnicima sa raspetog Kosova i Metohije. Pogrom koji se dogodio tog martovoskog dana predstavlja još jedan prilog ogromnoj krizi stradanja koje srpski narod već vekovima unazad trpi na teritoriji naše južne pokrajine - kazao je premijer.

Vučević je dodao da Kosovo polje 1389. postaje simbol naše žrtve za odbranu prava na postojanje, ali i zrak nade da ćemo pored svih pritisaka, nepravdi i nasilja doći do zlatne slobode.

- To je onaj zrak koji nam je u srcu i duši urezao zavetnu misao koja nas je okupljala i održavala kroz vekove. To je san i vera o srpskoj državi i u okviru nje obećane od Boga našoj zemlji Kosovu i Metohiji. Znali su to naši izgnanici koji su pošli za Patrijarhom Arsenijem Trećim, 1690. godine, kao i svi naši ljudi koji su prolazili kroz zbegove i seobe do današnjeg dana, znali su i svedočili našu rešenost da večno gore voštanice u Gračanici, kao i da se čuju zvona u Dečanima. Nisu uspeli da nas slome ni vekovi osmanske vlasti kao ni genocidne politike naših brojnih neprijatelja tokom svih ovih vekova - pojasnio je on.

Premijer je kazao da kriza na Kosovu i Metohiji kao da nikada nije ni prestajala.

- Ipak, u najžešćem obliku, ona eskalira krajem 90-ih godina prošlog veka, posebno 1999. godine. Tada se SR Jugoslavija morala suočiti sa više od hiljadu najmodernijih aviona NATO-a, albanskim teroristima u našoj zemlji i izvan nje pa čak i sa otvorenom pretnjom napada kopnenim trupama na našu teritoriju od strane NATO. Nakon Kumanovskog sporazuma i usvajanja rezolucije 1244, pred očima čitave međunarodne zajednice naš narod na Kosovu i Metohiji ponovo je postao meta nezapamćenog nasilja. Dolaskom KFOR-a, usledio je pravi egzodus Srba, Roma, Goranac...kao i svih drugih koji se nisu uklapali u politiku zločinačke tzv, OVK. Najmoćnija vojna alijansa u istoriji čovečanstva nije uspela da zaštiti čast, imovinu i živote nevinih građana - kazao je Vučević.

On je naveo da su liberalni mediji ćutali, a da su slobodni mislioci i organizacije za zaštitu ljudskih prava ostali nemi.

- Sve je bilo dozvoljeno, ako je bilo upereno protiv Srba. Cilj je bio da se otme naša pokrajina, da se namire ko zna kakvi dugovi i ko zna kojih sila i da se slomi naš narodni duh. I da se ukrade, otme, prisvoji baš ono što nema cenu i baš ono što nije na prodaju. U 21.veku, u Evropi je organizovan pogrom protiv civilnog stanovništva. Naoružane mase ekstremista napale su srpske enklave širom Kosova i Metohije. Za svega 48 sati etnički je očišćeno šest gradova i 10 sela, Priština, Obilić, Kosovo Polje... Osmoro Srba mučki je ubijeno, još dvoje je podleglo povredama, 930 srpskih kuća do temelja je spaljeno, a 4.012 Srba je proterano sa svojih vekovnih ognjišta - istakao je premijer Vučević.

Pre 21 godinu,17. i 18. marta 2004. godine u AP KiM je ubijeno devetoro Srba i 11 Albanaca u sukobima sa međunarodnim bezbednosnim snagama.

Više od 900 Srba je tada povređeno, dok je 4.012 njih prisilno raseljeno sa svojih ognjišta, šest srpskih gradova i devet sela je etnički očišćeno, dok je 935 srpskih kuća i 10 javnih zgrada uništeno, zapaljeno ili oštećeno.

Uništeno je 19 manastira i 16 crkava, a oštećeno više od 100 verskih objekata.

(24sedam.rs)