24СЕДАМ: ТЕРОРИСТА ПОДРЖАВА "СТУДЕНТЕ" У ОБОЈЕНОЈ РЕВОЛУЦИЈИ: Како Аљбин Курти преноси деценијско искуство рушења српске државе својим колегама
Куртијева "борба" је почела у октобру 1997. године када се истакао као један од организатора побуне на Приштинском универзитету.
Подршка "студентима" у Србији који два месеца покушавају да изведу обојену револуцију свакодневно стиже са разних, према Србији, непријатељски настројених адреса, а у том послу се посебно истиче тзв. премијер "Косова", нарко-недоношчета дубоке државе, Аљбин Курти, који је још једном, говорећи за медије хрватске пропагандне машинерије, изразио пуну подршку обојеној револуцији у Србији.
- Студенти су ти који представљају субјективну интервенцију на јавну сферу где симболично диктатор пада пре него што се то деси и политички и физички - истакао је Курти.
Три деценије рушења српске државе у режији шиптарског терористе
Искуство Аљбина Куртија у "борби за слободу" показује се као изузетно драгоцен приручник за "борбу" Динка Грухоњића, Миле Пајић, Павла Цицварића, Брајана Брковића и Маринике Тепић у Србији данас.
— Pluton (@Pluton45873221) January 4, 2025
Наиме, Куртијева "борба" је почела у октобру 1997. године када се истакао као један од организатора побуне на Приштинском универзитету, која је била претходница оружаном устанку терористичке ОВК 1998. године.
"Командант" ОВК Адем Јашари заједно са братом Хамезом је ликвидиран у антитерористичкој операцији српских безбедносних снага у селу Доње Преказе у општини Србица, што је означено као почетак оружане побуде ОВК на Косову и Метохији.
Улога младог Аљбина Куртија у тој побуни широко је позната на Косову и Метохији, с обзиром на то да је након протеста у Приштини постао близак сарадник Адема Демаћија, лидера политичког крила ОВК у том тренутку.
Ипак, веза Аљбина Куртија и антисрпских делова друштва у Србији огледа се у чињеници да протеста на Приштинском универзитету у јесен 1997. године не би било да се у Србији нису догодили "студентски" протести у зиму 1996-1997. године, што су протести на које се организатори обојене револуције данас у Србији често позивају као "успешне" и оне који су узор данашњим "бунтовним студентима".
Тако "лупање у шерпе, лонце и поклопце" '96-97 године, чиме се диче водитељи тајкунских антисрпских медија, препричавајући искуства "студентима" Мили Пајић, Павлу Цицварићу, Николи Ристићу и Емилији Миленковић, према искуству Аљбина Куртија неминовно се претвара у испаљивање бојеве муниције у српске полицајце, граничаре и војску, а што се завршава Жутом кућом и етничким чишћењем дела српске територије.
Ти протести, који су значили увертиру за злочине ОВК на Косову и Метохији, али и за НАТО агресију на СР Југославију, и касније распарчавање и уништење државе од стране "демократских" власти на челу са "студентским" Отпором, изниклим из обојене револуције, били су подлога Аљбину Куртију и ОВК за све даље активности сепаратистичког елемента.
Правна држава је хапсила и осудила терористу, а антисрпска колонија га је пустила на слободу
Упркос јаком налету који је трпела српска држава тих година, с једне стране у централној Србији од стране антисрпских структура под контролом дубоке државе и "филантропа" Џорџа Сороша и Рокфелера, с друге стране терористичким радом шиптарске иреденте, правна држава је ухапсила и осудила Куртија на робију.
Њега су тек након "ослобођења" српског народа од српске државе, нове "демократске" власти ослободиле, а он се вратио у Приштину, где је организовао партију паравојног карактера по угледу на ОВК, "Самоопредељење".
Његовом ослобађању из затвора кумовале су директно антисрпске власти, али и елементи НВО друштва плаћеног Сорошевим и Рокфелеровим новцем, какво је Југословенски комитет правника за људска права (YUCOM), чија је председница, Биљана Ковачевић Вучо у "ослобођеној" Србији отворено радила на пуштању на слободу шиптарских терориста.
"На ослобађању Аљбина Куртија из пожаревачког затвора дуго је био ангажован Југословенски комитет правника за људска права. Председник тог комитета, Биљана Ковачевић – Вучо, поздравља одлуку председника Коштунице, и истиче да се Курти, заправо, сам изборио за повратак на слободу и одлазак на Косово", писао је Б92 те 2001. године.
"Ту одлуку председника Коштунице треба поздравити као један мудар политички чин. Курти је стварно завредео да буде ослобођен из затвора, а између осталог, то је један од услова међународне заједнице који је тражила од СРЈ - да се ослободе сви политички затвореници. Аљбин Курти није хтео амнестију, није хтео да било ко други тражи помиловање за њега, тако да је он сам себи изградио лик и на крају је то довело до тога да он буде ослобођен као један од правих политичких затвореника. Аљбин Курти је био симбол и зато мислим да се више неће постављати питање ослобођања политичких затвореника албанске националности из затвора у Србији", рекла је тада Биљана Ковачевић Вучо.
Иначе, њен комитет је отворено корисник средстава Фонда за отворено друштво Џорџа Сороша, Рокфелер фондације и агенције УСАИД, за промоцију "слободе", "демократије", "људских права" и слично.
Обојена револуција у Србији на албански погон
Подршка коју је Аљбин Курти упутио извођачима обојене револуције у Србији није први такав случај, с обзиром на то да се "на страну демонстраната", са којима од 1997. године и "студентских" демонстрација у Београду и Приштини има исте спонзоре и заштитнике, ставио и средином децембра, када је говорио да се "студентски" протести у Србији дешавају због "недостатка владавине права".
Курти је 90-их рушио уставно-правни поредак Србије 90-их, учествовао политички у зверским убиствима припадника српских безбедносних снага и отмицама српских цивила и препродаји њихових органа преко "Жуте куће", дајући директним извођачима зверстава "демократски" легитимитет, али је све то време одржавао одличне контакте са организацијама дубоке државе.
Наиме, његов рад са већ поменутом организацијом УСАИД, која је спонзор комитета који га је ослободио из српског затвора, настављен је и након што је постао тзв. премијер нелегалних институција, што се огледа у интензивним састанцима са амбасадорком УСАИД-а Елизабет Мекки, чиме се јавно хвалио.
На том састанку била је присутна и тзв. министарка нелегалних институција за сектор економије Артана Ризваноли, а повезница УСАИД са економијом тзв. Косова десила се истовремено са остварењем дубоке везе са министарством финансија Албаније и министром Ервином Метом.
Ервин Мете је, иначе, вођа покрета "Доста!", тј. МЈАФТ, који је у Србији постао широко познат због истоветне симболике са "студентским" протестима у Србији, крваве шаке, која је почетком 21. века у Албанији покушавала да сруши легитимно изабрану власт на "антикорупцијској" платформи.
Организација УСАИД Албаниа је тако истакла да је "поносна што се наставља чврста сарадња".
Директор УСАИД-а/Албаније Мишере Кавас и албански министар финансија Ервин Мете данас су направили узбудљив нови корак у посвећености УСАИД-а путу Албаније ка евроатлантским интеграцијама и придруживању ЕУ! Директор Кавас и министар Мете потписали су продужетак нашег споразума из 2013. године, који ће сада довести нове инвестиције од 97 милиона долара и трајати до 2030. Од 1992. године, УСАИД/Албанија је у Албанију уложила више од 500 милиона долара и поносни смо што то настављамо традиција у годинама које долазе!", навели су они поводом састанка на друштвеној мрежи Facebook.