SERIJSKA UBISTVA MARINKA MAGDE 1994. GODINE U krvavom pohodu iz koristoljublja za sobom ostavio 14 mrtvih u nekoliko dana

On je osuđen na maksimalne kazne i Mađarskoj i, tada, Jugoslaviji, a pripisuju mu se ubistva 14 osoba. Pojedini upućeni ljudi sumnjaju da ima i više žrtava na duši. 

Magda je okrivljen da je sa svojim "eskadronom smrti" 1994. godine u Subotici  samo u jednoj noći učestvovao u ubistvu članova dve poroodice. Ubijeni su Milan njegova supruga Stana i njihov desetogodišnji sin Dane, kao i dva člana porodice sa Palića, a nakon nekog vremena i Ida Feher iz okoline tog grada. 

Takođe stavlja mu se na teret da je u Mađarskoj učestvovao u ubistvu četvoročlane porodice iz Segedina, zatim supružnika iz Kečkemeta, jednog hrvatskog državljanina, a suđeno mu je i za ubistvo žene iz mesta Orešhaz. Procenjeno je da su sve likvidacije izvršene iz koristoljublja. 

Taj događaj je delovao tako da je Subotica opustošila, na ulici se u jednom momentu našao samo onaj koji mora napolje. LJudi su se zabarakadirali u svoje domove, bio  je prisutan veliki strah. Neazapaćeno je bilo kod meštana da tako misteriozno stradaju dve porodice u, inače,  mirnom gradu sa dobrim odnosima među ljudima. 

Do njegovog hapšenja došlo je posle tesne srane na zavidnom nivou srpske i mađarske policije. O rasvetljavanju ovih zločina priča za „Dnevnik“ Branko Munižaba, koji je bio glavni operativac u rešavanju ovog prvog serijskog ubistva na ovom prostoru. 

Branko Munižaba je tada radio kao koordinator na rasvetljavanju krvnih delikata za Vojvodinu u Upravi kriminalističke policije Ministarstva unutrašnjih poslova. 

Isuzetna saradnja sa mađarskim kolegama

Kaže da je moralo što pre da se rasvetli slučaj, to je bio prioritet u državi. Sumnjalo se da je ubistva počinilo više ljudi. Angažovanjem svih policajaca na terenu i danonoćnim radom tokom dve nedelje, analitičkim pristupom i dobrom organizacijom, policajci su vadili iz svojih notesa sva moguća zaspažanja, bili su posvećeni i motivisani.

„Pojavila se informacija da je tu kobnu noć iz Beograda u Suboticu došla grupa osoba. To je privuklo ozbiljnu pažnju“, prisetio se tada pripadnik MUP- a ,a sada advokat Branko Munižaba. „Krenuo je onda klasični policijski rad, pokušali smo i uspeli da identifikujemo s kojim licima su ostvarili kontakt. Počelo je da se klupče odmotava prikupljanjem informacija iz mreže kontakata i došlo se do Magde. Zapravo, prvo smo došli do jednog para u emotivnoj vezi iz Subotice, kod kojih su pronađeni zlatni predmeti od porodice Petrić“.

Munižaba kaže sa su Magdu  zvali čovek od gume, jer

 je bio veoma spretan, te da su o njemu znali puno. Dodaje da je Petrić imao dosta novca, jer se bavio kupoprodajom deviza na pijaci. Druga porodica koja je nastradala istog dana bavila se zlatarskim poslom na Paliću. 

„Taj predmet je operativno zapao meni u rad i isključivo je rezultirao timskim radom. Moram da naglasim da smo, u tim politički opterećenim vremenima, imali izrazito dobru saradnju s mađarskom policijom. S njima smo se viđali svakodnevno na granici i otvoreno smo razmenjivali informacije. Neke kolege su nastavile da se druže i posle zatvaranjna slučaja. Uspeli smo isključivo zahvaljujući timskom radu i upornošću“, kaže Munižaba. 

Vreme neviđeno teških zločina u Srbiji

„U predistoriju tog događaja  treba uzeti u obzir tadašnje ratno stanje u okolini Srbije, sankcije. Dolazak mnoštva izbeglica komplikovalo je situaciju u razrešavanju surovih kriminalnih slučajeva većinom iz koristoljublja, a počeli su pre ovog događaja i zločini koji nisu pre toga bili poznati u Srbiji. Tom događaju prethodilo je te 1994. godine četvorostruko ubistvo u Crvenki za Svetog Nikolu koje je do danas ostalo nerešeno, porodice Maragić. Usmrćeni su muž komercijalni direktor šećerane u tom mestu, žena i dvoje dece. Svi poznati slučajevi koji se pripisuju Magdi jesu motivisani koristoljubljem, ali i danas je teško reći da ovoj slučaj ima veze s Magdom“, priča Munižaba.

Kada su se desila ubistva u Subotici, to je bio, kaže Munižaba, pre svega veliki šok za celokupno stanovništo, a naročito za meštane Subotice.   

„Bili smo  zatečeni ovim događajima, ali nam policijski posao nije dozvoljavao da podlegnemo emocijama, od nas se očekivalo da to što pre rešimo novu situaciju i da pokažemo od kakvog smo materijala. Morali smo se organizacijski postaviti, odabrati najbolju moguću metodologiju rada što pre i formirati timove, dve najbolje ekipe iz MUP-a, Beograda i Novog Sada. U uviđaji su urađeni uporedo veoma kvalitetno. Radili smo ih mi preko 12 sati, a ne lokalci koji su bili pod velikim stresom. Prikupili smo mnogo činjenica koje su kasnije bile veoma značajne. Sudska medicina iz Novog Sada  uradila je veliku stvar jer su angažovani svi doktori pod rukovodstvom legendarnog prof.  dr Miloša Tasića. Oni su obavili obdukcije svih leševa odmah po donošenju iste noći, oko pola sata po ponoći imali  smo sve informacije od njih, što je bilo veoma važno za naš posao“, veli Munižaba.

Ključan materijalni trag   

„Došli smo do materijalnog traga koji povezuje okrivljenog s događajem. Kod jednog para pronađeni su zlatni predmeti koji su pripadali su porodici Petrić. Daljim operativnim radom utvrđeno je ko je nakit dao tom paru, te da su kontaktirali s Magdom. Unali smo i za ubistva u Mađarskoj te da se pominje Magda koji je na kraju i uhapšen kod naših suseda. S kolegama iz te zemlje poslagali smo kockice posle razmene upotrebljivih operativnih informacija. Ja sam bio u Subotici ili na granici, dve sedmice, svaki dan i noć“, navodi Munižaba. 

Kaže da je bilo je mnogo važno što su pronašli, uz pomoć ronilaca MUP - a, ukradeni pištolj porodice Petrič u kanalu za otpadne vode dubokom tri metra i širokom šest, od Subotice prema Paliću. 

„Saznali smo u kojoj zoni je odbačen, pa smo ga tražili. To je bio sledeći materijalni trag. Najvažnije je bilo pronaći pištolj kojim su počinjeni svi ovi zločini i u Subotici i u Mađarskoj.  U Subotici su ubistva izvršena istim kalibrom, dobili smo informaciju da je to oružje bačeno u Palićko jezero. Sve je rađeno u apsolutnoj tajnosti. Ništa službeno, operativno iz akcije, odnosno potrage nije procurilo u javnost. „Škorpion“ 7,65 milimetara, kojim su izvršena sva ubistva kod nas i u Mađarskoj pronašli smo na pedesetak metara od obale. On je, očito,  prelazio granicu kako je hteo, nije išao preko graničnih prelaza. Balističkim veštačenjem je brzo utvrđeno da su sva ubistva izvršena istim oružjem. Svi okrivljeni, mahom iz Beograda i Subotice, odmah su lišeni slobode, a nakon razmene informacija, mađarske kolege su Magdu lišili slobode na veoma mudar način, tako da nije ni imao priliku da pruži otpor pri hašenju jer je pozvan da se javi u stanicu zbog neke formalnosti, kako sam čuo oko dokumenata“, priseća se naš sagovornik.

Na našu opasku da je Magda svojevremeno izjavio "Gde sam ja bio, deca su ostajala", Munižaba se zamislio, napravio kratku pauzu i rekao da je to moguće.  Ipak, svakako je reč o prvom serijskom ubistvu u Srbiji, a koje je imalo i internacionalni karakter, zaključio je Branko Munižaba.

Srpski Džek Trbosek

Mediji su nazivali Marinka Magdu - Srpski DŽek Trbosek, dželat sa severa Bačke, koljač iz devedesetih, čovek od gume ...On  je sam ili u grupi od 11 okrivljenih kojima je uglavnom suđeno u odsustvu, a mahom se radi o osobama iz Beograda i Subotice kojima je stavljeno na teret da su učestvovali u likvidacijama tročlane porodice Petrić, zlatara Josipa i Verice Agatić na Paliću. Nakon dodatne četvoromesečne istrage teretili su se i za smrt starice Ide Feher iz okoline Subotice.

Takođe optuženima se stavljalo na teret da su 13. januara 1994. učestvovali u likvidaciji četvoročlane porodice Balint, lokalnog poslastičara i njegove supruge, kao i dvoje sinova od deset i 16 godina. Istim škorpionom ubijen je i bračni par Horvat, Antal i Rozalija iz Kečkemeta, hrvatski državljanin u Mađarskoj Dragutin Kujundžić, a pripisuje im se i smrt Edite Orašhazec na teritoriji severnog suseda.

Marinku Madgi izrečena je smrtna kazna u Mađarskoj, a kada je ona ukinita, kazna je preinačena na 40 godina robije i služi je u zatoru u Segedinu. 

Magda, bivši legionar, svojevremeno nazivan "čovek od gume, sada navodno posle toliko vremena bavi se skoro opsesivno crtanjem i navodno uočljiv je velik dar u tom njegovom izražavanju. Godine su učinile svoje, pa ima i komentara da se prilično opustio s gomilanjem kila.

Navodno, vredno i posvećeno crta i radove poklanja u humanirtarne svrhe ili ih izlaže po galerijama. Kažu da je veoma talentovan, te da nije otišao s one strane granice zakona, bio bi puno poznatiji van granica regiona zbog umetničkog dara.

Magda služio kaznu u Segedinu, ali i u najčuvanijem zatvoru u Mađarskoj na granici s Ukrajinom. Inače, on je pre nekoliko godina podneo zahtev mađarskim organima da ga isporuče Srbiji da bi ispričao punu istinu o slučajevima zbog koji je iza rešetaka. 

Milo Bačvanin

U sledećem nastavku: Monstrum Čolić ubio dete na noši