ЗЛОЧИН ЗА КОЈИ НИКО НИКАДА НИЈЕ ОДГОВАРАО Обележена 33. годишњица страдања српске породице Зец у Загребу

У ноћи између 7. и 8. децембра те 1991. године на Адолфовцу надомак Сљемена убијене су 12-годишња девојчица Александра Зец и њена мајка Марија. Пре него што су их припадници резервног састава тадашњег МУП-а из Загреба одвукли на Медведницу, пред њима су у породичној кући на Трешњевци убили убили Михајла, Александриног оца и Маријининог супруга.

Сећању на троје суграђана, али и на тај упркос признањима убица некажњен злочин, посвећена је комеморација на којој су се ове године окупљенима кратко обратили представници организатора, загребачких градских власти, уз посланике Ању Шимпрагу и Ивану Кекин.

Комеморацију су и ове године организовали Антифашистичка лига РХ у сарадњи са Српским народним већем, Иницијативом младих за људска права и Документом – Центром за суочавање с прошлошћу.

Сена Шимек из Иницијативе младих за људска права нагласила је да је поврх свега у питању злочин који представља „посебно окрутан пример како се Хрватска за време рата односила према неподобницима". Затирање сећања на породицу Зец, истакла је, у годинама након, показује да је та пракса далеко од завршеног. 

Подсетила је и на „срамотно ћутање оних који би, како је рекла, "требало да буду на комеморацији и тако покажу већу одговорност и људскост од својих претходника“.

Тена Бањеглав из Документе описала је околности злочина, од млађих сестре и брата Александре Зец који су успели да се сакрију и преживе покољ, до чињенице да је и сама тада имала две године и живела око 800 метара од породичне куће Зец. 

Рекла је да су јој родитељи много година после испричали да су о свему томе сазнали тек пуно касније. Због тога је, истакла је Бањеглав, "наша одговорност да причамо о тим догађајима и убиству Александре Зец". "Дужност је свих нас Загрепчанки и Загрепчана и свих држављанки и држављана Републике Хрватске да памтимо Александру и да се сећамо њеног живота и страдања, те да се боримо за друштво у којем нема национализма, искључивости и убистава из из мржње“, рекла је.

Лука Корлает, заменик градоначелника Загреба, рекао је да је посреди „једна од најмучнијих епизода савремене загребачке историје" и упозорио на важност културе сећања коју садашња градска власт настоји да развије, као и да обнавља њене материјалне изразе попут оног на Дотршчини. Спомен-обележје на Адолфовцу постављено је лани, а Корлает је овом приликом најавио да ће се ускоро саградити и „меморијални плато с неколико пунктова задржавања који евоцирају ту мучну ноћ“.

Ни он ни после њега Ивана Кекин, посланица у хрватском сабору странке Можемо и кандидат за председницу РХ, нису пропустили да напомену да злочин над породицом Зец није санкционисан. Она је, како преноси портал хрватског недељника Новости, додала да се сећају „тог страшног пораза људскости и тог страшног пораза државе, али ту смо и да си обећамо да се никада нећемо престати борити за земљу која ће бити сигурна за сву нашу децу“.

"Јер ми смо сви, и тремо да будемо, једни другима добри суседи, независно о нашим разликама, а они који те разлике претварају у раздоре су они који од тих раздора профитирају",навела је Кекин.

Посланик и функционер СНВ Ања Шимпрага је истакла да је ово страдање симбол за сву децу у рату, али је уједно и подсетник на нестанке грађана српске националности, на ликвидације, на минирања кућа и на уништавање српске имовине у Хрватској.