ZLOČIN ZA KOJI NIKO NIKADA NIJE ODGOVARAO Obeležena 33. godišnjica stradanja srpske porodice Zec u Zagrebu

U noći između 7. i 8. decembra te 1991. godine na Adolfovcu nadomak Sljemena ubijene su 12-godišnja devojčica Aleksandra Zec i njena majka Marija. Pre nego što su ih pripadnici rezervnog sastava tadašnjeg MUP-a iz Zagreba odvukli na Medvednicu, pred njima su u porodičnoj kući na Trešnjevci ubili ubili Mihajla, Aleksandrinog oca i Marijininog supruga.

Sećanju na troje sugrađana, ali i na taj uprkos priznanjima ubica nekažnjen zločin, posvećena je komemoracija na kojoj su se ove godine okupljenima kratko obratili predstavnici organizatora, zagrebačkih gradskih vlasti, uz poslanike Anju Šimpragu i Ivanu Kekin.

Komemoraciju su i ove godine organizovali Antifašistička liga RH u saradnji sa Srpskim narodnim većem, Inicijativom mladih za ljudska prava i Dokumentom – Centrom za suočavanje s prošlošću.

Sena Šimek iz Inicijative mladih za ljudska prava naglasila je da je povrh svega u pitanju zločin koji predstavlja „posebno okrutan primer kako se Hrvatska za vreme rata odnosila prema nepodobnicima". Zatiranje sećanja na porodicu Zec, istakla je, u godinama nakon, pokazuje da je ta praksa daleko od završenog. 

Podsetila je i na „sramotno ćutanje onih koji bi, kako je rekla, "trebalo da budu na komemoraciji i tako pokažu veću odgovornost i ljudskost od svojih prethodnika“.

Tena Banjeglav iz Dokumente opisala je okolnosti zločina, od mlađih sestre i brata Aleksandre Zec koji su uspeli da se sakriju i prežive pokolj, do činjenice da je i sama tada imala dve godine i živela oko 800 metara od porodične kuće Zec. 

Rekla je da su joj roditelji mnogo godina posle ispričali da su o svemu tome saznali tek puno kasnije. Zbog toga je, istakla je Banjeglav, "naša odgovornost da pričamo o tim događajima i ubistvu Aleksandre Zec". "Dužnost je svih nas Zagrepčanki i Zagrepčana i svih državljanki i državljana Republike Hrvatske da pamtimo Aleksandru i da se sećamo njenog života i stradanja, te da se borimo za društvo u kojem nema nacionalizma, isključivosti i ubistava iz iz mržnje“, rekla je.

Luka Korlaet, zamenik gradonačelnika Zagreba, rekao je da je posredi „jedna od najmučnijih epizoda savremene zagrebačke istorije" i upozorio na važnost kulture sećanja koju sadašnja gradska vlast nastoji da razvije, kao i da obnavlja njene materijalne izraze poput onog na Dotrščini. Spomen-obeležje na Adolfovcu postavljeno je lani, a Korlaet je ovom prilikom najavio da će se uskoro sagraditi i „memorijalni plato s nekoliko punktova zadržavanja koji evociraju tu mučnu noć“.

Ni on ni posle njega Ivana Kekin, poslanica u hrvatskom saboru stranke Možemo i kandidat za predsednicu RH, nisu propustili da napomenu da zločin nad porodicom Zec nije sankcionisan. Ona je, kako prenosi portal hrvatskog nedeljnika Novosti, dodala da se sećaju „tog strašnog poraza ljudskosti i tog strašnog poraza države, ali tu smo i da si obećamo da se nikada nećemo prestati boriti za zemlju koja će biti sigurna za svu našu decu“.

"Jer mi smo svi, i tremo da budemo, jedni drugima dobri susedi, nezavisno o našim razlikama, a oni koji te razlike pretvaraju u razdore su oni koji od tih razdora profitiraju",navela je Kekin.

Poslanik i funkcioner SNV Anja Šimpraga je istakla da je ovo stradanje simbol za svu decu u ratu, ali je ujedno i podsetnik na nestanke građana srpske nacionalnosti, na likvidacije, na miniranja kuća i na uništavanje srpske imovine u Hrvatskoj.