(ФОТО) ЖИВОТ У ПОГРАНИЧНОМ СЕЛУ ЈЕДИНСТВЕНОМ НА СВЕТУ Свето из Саставаца током једног радног дана носи пошту у две државе: Ово је прича о њему и његовим комшијама
ПРИБОЈ: Нестварно исцртана граница на тромеђи Србије, Црне Горе и Босне И Херцеговине, у близини Прибоја, сврстала је село Саставци у јединствене на свету.
Река Увац дели ово село на два дела, тако да оно административно припада општини Прибој и Србији, а територијално углавном Босни и Херцеговини, тачније општини Рудо. Најкомпликованија ситуација јесте у Међуречју, које на мапи изгледа као усамљено острво припадајући БИХ, а окружено Србијом.
Мештани су приморани да свакодневно прелазе по четири гранична прелаза како би отишли на посао, или завршавали неке своје друге обавезе. Дугогодишњи поштар и председник Месне заједнице Саставци, Свето Вилотић, каже да проблема у свакодневном функционисању има доста због необичног географског положаја.
- Наши мештани као и у већини пограничних села имају двојно држављанство. Ја лично као поштар радим у две државе, носим пошту и у Србији и у Босни и Херцеговини, а дневно ко зна колико пута пређем границу. У нашем селу постоје пошта, млекара, пекара, полицијска станица, школа. Све оне админстративно припадају Србији, а територијално БиХ. Овдашњи мештани сви су везани искључиво за Србију, ту раде, примају пензију, плаћају струју и телефон. Али, на пример.. кад мора да се плати порез на земљу тада се мора ићи у Рудо - каже за РИНУ поштар Свето.
Иако су подељени чудном ицртаном границом и живе на самој тромеђи у мултиетничкој средини, мештани села Саставци од давнина живе јако сложно. Друже се, разговарају и помажу једни другима. О томе најбоље сведочи и акција реконструкције порушене џамије.
- Џамија у селу је срушена током рата деведесетих година. Заједничким снагама смо је реконтруисали, Срби су је без речи обнављали. То је оно што у нашем селу одликује живот. Слога, дружење, међусобно поштовање. Жао ми је само што и наше село полако доживљава судбину осталих и има све мање младих. Ипак, остаје нада да ће се неко вратити, неко остати и тако сачувати Саставце који су заиста по много чему посебни, додаје Свето.
Општина Прибој помаже Саставце, доста тога изграђено из буџета Републике Србије
Иако су, може се слободно рећи, чардак ни на небу ни на земљи, кад је у питању територија на којој живе, мештани истичу да им је током последњих година велику помоћ пружила општина Прибој. Нарочито кад су у питању инфраструктурни пројекти. Ипак, да би више младих одлучило да остане у Саставцима а не да иду трбухом за крухом у велике градове, мора још да се уреди и побољша живот мештана. Посебно оних који се баве пољопривредном производњом.
- Општина Прибој је доста уложила у село Саставце. Нису раздвајали да ли је у питању територија Србије или Босна и Херцеговина. Када је грађен пут, урадили су и нама. По пола у сарадњи између Прибоја и општине Рудо урађен је мост, који је за нас јако значајан. Све нас спаја и чини кључну тачку села. Само слога је најважнија. Ми у селу имамо земљорадничку задругу и било би лепо када би неко из државног врха обратио пажњу на ове вредне људе који се баве пољопривредом. Има их доста који су се одлучили да и даље зарађају гајећи овце, говеда. Помоћ и субвенције су им неопходни, истиче председник ове јединствене месне заједнице у региону.
Чак кафана у селу отежано ради због адиминистрације
Многи су сложни да село није село без школе и кафане. У Саставцима захваљући Весни Бојовић опстаје права сеоска кафана у којој се становници друже и разговарају. Ипак, јако је тешко да посао опстане због бројних препрека, махом административних којима су изложени.
- Тешко се функционише. Иако је близу територијално, док се дође до кафане морају да се пређу четири гранична прелаза па неки и због тога доста њих одустаје. Много додатних папира треба да би посао нормално функционисао. Такође по робу и све за кафану идемо у Рудо, због царине и пореза. Гостију има више лети, а преко зиме баш мало. Некако се саставља, да се кафана не затвори. Лепо би било када би неко обратио пажњу на нас у Саставцима. Некако нико да сети и нас на самом крају овамо и на граници са БиХ. Иначе, ја сам самохрана мајка и има их у селу још неколико које уз пуно труда, рада и љубави одгајају своје малишане - прича Весна.
Без обзира на низ проблема и нелогичне граничне и админситративне поделе, ово село на самом рубу Србије по начину живота мештана заиста оправдава име које село носи – Саставци. Мост који их саставља најзначајнија је тачка у њиховом малом месту и многи поручују да упркос свему никада неће напустити своју дедовину.
РИНА
Текст је настао у оквиру пројекта *Ни на небу ни на земљи: Заборављени житељи пограничних села на западу и југозападу Србије" који реализује Регионална информативна новинска агенција (РИНА). Овај пројекат је суфинансиран из Буџета Републике Србије – Министарства информисања и телекомуникација на конкурсу за штампане медије и сервисе новинских агенција.