У ВОЈСКУ МОГУ И ЗАПОСЛЕНИ Послодавац дужан да исплаћује плату током војног рока САМО У ОВОМ СЛУЧАЈУ МОЖЕТЕ ДОБИТИ ОТКАЗ

Касарне би требало да добију прве војнике већ у септембру следеће године. Прва генерација "гуштера" покриће мушкарце старости од 19 до 27 година, односно 30 година за оне који у међувремену буду одлагали војни рок.

Међу момцима који одлазе у војску биће и студената али свакако и оних који су у радном односу. Како је најављено, војни рок ће трајати 75 дана, па стоји валидно питање како закон уређује ово одсуствовање оних који су у радном односу.

Како су за Телеграф Бизнис рекли у адвокатској канцеларији Пекић, Закон о раду прописује да запосленом мирују права и обавезе које се стичу на раду и по основу рада, ако одсуствује са рада због одласка на одслужење војног рока.

По завршетку војне обавезе, запослени има право да се у року од 15 дана од дана одслужења војног рока врати на радно место.

Заштита од отказа

У случају да послодавац да отказ уговора о раду запосленом за време мировања радног односа, односно одслужења војног рока, такав отказ би био незаконит.

Штавише, послодавац би био кажњен новчаном казном од 400.000 до 1.000.000 динара за прекршај ако запосленом који је остварио право на мировање радног односа ускрати право да се врати на рад.

Ипак, постоји ситуација када послодавац има пуно право да запосленом да отказ. У случају да се запослени не врати на радно место у року од 15 дана од дана истека рока мировања радног односа, послодавац има право да запосленом откаже уговор о раду.

Шта се дешава са платом?

Спреченост за рад, односно оправдано одсуство са посла, са собом носи и консеквенце по висину плате. У овом случају, што се тиче накнаде зараде, запослени има право на накнаду зараде у висини просечне зараде у претходних 12 месеци, у складу са општим актом и уговором о раду, за време одсуствовања са рада због војне вежбе и одазивања на позив државног органа, а послодавац има право на рефундирање исплаћене накнаде зараде од органа на чији се позив запослени одазвао.