(ВИДЕО) ИТАЛИЈАНИ И АМЕРИКАНЦИ НАПУШТАЛИ СВОЈЕ ДОМОВЕ ПА ГНЕЗДА СВИЛИ У СРПСКОМ СЕЛУ Налази се у подножју Ртња, а мештани га зову и Латински град

Село Врмџа удаљено је 15 километара од Сокобање и налази се у подножју планине Ртањ. Ово село, како неки тврде, представља феномен - једино је село у Србији у које се у последње време доселио значајан број људи, и то већином младих људи са децом.

Досељеници су пристигли из Србије, Италије, Америке...

О овоме је причала једна Каролина, која на Тиктоку има налог "каролинадјукиц" и која је остала одушевљена овим малим местом занимљиве историје и нестварне лепоте. Село Врмџа је име добило по изворима воде, прича Каролина у снимку који је објавила.

"И данас мештани кажу: "Наврнути воду" отприлике скренути воду у жељеном правцу. "Одврнути воду" - вратити је у првобитни ток. Значи - место са доста воде, односно извора", каже она.

У средини села, наводи, налази се упечатљива стрма стена на којој се налазе остаци врмашког града.

@karolinadjukic Selo Vrmdža udaljeno je 15 kilometara od Sokobanje, nalazi se u podnožju planine Rtanj. Kako je selo dobilo ime? I danas meštani kažu „navrnuti vodu“ otprilike skrenuti vodu u željenom pravcu, „odvrnuti vodu“ vratiti je u prvobitni tok, znači mesto sa dosta vode, odnosno izvora. U sredini sela nalazi se upečatljiva strma stena na kojoj se nalaze ostaci vrmaškog grada. Meštani ga zovu i Latinski grad. I ako nikada nisu vršena detaljna istraživanja, grad najverovatnije potiče iz vremena Justinijana. Vrmaški grad se kasnije spominje kao srpski srednjevekovni grad, a za vreme despotovine, gospodar Novog Brda, na Kosovu, držao je i Bovan i Vrmdžu. S obzirom da se u Novom Brdu vadilo najskupocenije srebro tog perioda, argentum de glama, koje je u sebi sadržalo I 30% zlata. Poznato je da je tovare slao i u Vrmdžu, što je osnova za mnogobrojne priče, legende i mitove o izgubljenom blagu koje se i dan danas prepričavaju. Grad je 1413. godine razorio Musa Kesedžija posle duge opsade. Pored starog grada prolazi makadamski put koji vodi do jezera, poznatog kao Vrmaško (Vrmdžansko) jezero. Prolazi se pored prelepe vodenice, koja je pretvorena u etno restoran "Kod deda Mije". Možete da probate sve specijalitete tog kraja, čuveni vrmdžanski ovčiji sir u lepinji, kajmak, razna pečenja, a sve to u prelepom ambijentu i debeloj hladovini. Nadalje prolazite pored jakog izvora hladne i pitke vode i stižete do jezera. Najverovatnije je kraškog porekla, nastalo posle nekih zemljotresa, a skoro je kružnog oblika, prečnika oko 50 m. U jezeru ima riba i ostalih živih bića koja prate ovakve biocenoze. Prostor je lepo uređen, ima dosta klupa, stolova, drvenih nadstrešnica. Ambijent je sav u zelenilu, ima mesta i za kampovanje, tako da uvek ima turista. Ako krenete malo u šumu, moguće je videti srne, fazane, zečeve, a u zimskom periodu moguć je i susret sa vukom, šakalima, divljom svinjom pa i jazavcem. Za malo smelije i spremnije moguć je i uspon na Rtanj. Deluje da je vrh Rtnja dosta blizu, ali bez pešečenja od nekoliko sati nemoguće je stići do vrha. #vrmdza #vrmdža #rtanj #rtanjmountain #vrmdzanskojezero #vrmdžanskojezero #vrmdžanskigrad #latingrad #srbijaturizam ♬ original sound - Karolina Đukić

"Мештани га зову и Латински град. И ако никада нису вршена детаљна истраживања, град највероватније потиче из времена Јустинијана. Врмашки град се касније спомиње као српски средњевековни град, а за време деспотовине, господар Новог Брда, на Косову, држао је и Бован и Врмџу. С обзиром да се у Новом Брду вадило најскупоценије сребро тог периода, аргентум де глама, које је у себи садржало и 30 одсто злата. Познато је да је товаре слао и у Врмџу, што је основа за многобројне приче, легенде и митове о изгубљеном благу које се и дан данас препричавају", прича она.

Занимљиво је да је град 1413. године разорио Муса Кесеџија после дуге опсаде.

"Поред старог града пролази макадамски пут који води до језера, познатог као Врмашко (Врмџанско) језеро. Пролази се поред прелепе воденице, која је претворена у етно ресторан. Надаље пролазите поред јаког извора хладне и питке воде и стижете до језера. Највероватније је крашког порекла, настало после неких земљотреса, а скоро је кружног облика, пречника око 50 метара. У језеру има риба и осталих живих бића која прате овакве биоценозе", каже она.

Простор је, вели, лепо уређен, има доста клупа, столова, дрвених надстрешница. Амбијент је сав у зеленилу, има места и за камповање, тако да увек има туриста.

"Ако кренете мало у шуму, могуће је видети срне, фазане, зечеве, а у зимском периоду могућ је и сусрет са вуком, шакалима, дивљом свињом па и јазавцем", прича она и додаје да је за мало смелије и спремније могућ и успон на Ртањ.