(VIDEO) ITALIJANI I AMERIKANCI NAPUŠTALI SVOJE DOMOVE PA GNEZDA SVILI U SRPSKOM SELU Nalazi se u podnožju Rtnja, a meštani ga zovu i Latinski grad

Selo Vrmdža udaljeno je 15 kilometara od Sokobanje i nalazi se u podnožju planine Rtanj. Ovo selo, kako neki tvrde, predstavlja fenomen - jedino je selo u Srbiji u koje se u poslednje vreme doselio značajan broj ljudi, i to većinom mladih ljudi sa decom.

Doseljenici su pristigli iz Srbije, Italije, Amerike...

O ovome je pričala jedna Karolina, koja na Tiktoku ima nalog "karolinadjukic" i koja je ostala oduševljena ovim malim mestom zanimljive istorije i nestvarne lepote. Selo Vrmdža je ime dobilo po izvorima vode, priča Karolina u snimku koji je objavila.

"I danas meštani kažu: "Navrnuti vodu" otprilike skrenuti vodu u željenom pravcu. "Odvrnuti vodu" - vratiti je u prvobitni tok. Znači - mesto sa dosta vode, odnosno izvora", kaže ona.

U sredini sela, navodi, nalazi se upečatljiva strma stena na kojoj se nalaze ostaci vrmaškog grada.

@karolinadjukic Selo Vrmdža udaljeno je 15 kilometara od Sokobanje, nalazi se u podnožju planine Rtanj. Kako je selo dobilo ime? I danas meštani kažu „navrnuti vodu“ otprilike skrenuti vodu u željenom pravcu, „odvrnuti vodu“ vratiti je u prvobitni tok, znači mesto sa dosta vode, odnosno izvora. U sredini sela nalazi se upečatljiva strma stena na kojoj se nalaze ostaci vrmaškog grada. Meštani ga zovu i Latinski grad. I ako nikada nisu vršena detaljna istraživanja, grad najverovatnije potiče iz vremena Justinijana. Vrmaški grad se kasnije spominje kao srpski srednjevekovni grad, a za vreme despotovine, gospodar Novog Brda, na Kosovu, držao je i Bovan i Vrmdžu. S obzirom da se u Novom Brdu vadilo najskupocenije srebro tog perioda, argentum de glama, koje je u sebi sadržalo I 30% zlata. Poznato je da je tovare slao i u Vrmdžu, što je osnova za mnogobrojne priče, legende i mitove o izgubljenom blagu koje se i dan danas prepričavaju. Grad je 1413. godine razorio Musa Kesedžija posle duge opsade. Pored starog grada prolazi makadamski put koji vodi do jezera, poznatog kao Vrmaško (Vrmdžansko) jezero. Prolazi se pored prelepe vodenice, koja je pretvorena u etno restoran "Kod deda Mije". Možete da probate sve specijalitete tog kraja, čuveni vrmdžanski ovčiji sir u lepinji, kajmak, razna pečenja, a sve to u prelepom ambijentu i debeloj hladovini. Nadalje prolazite pored jakog izvora hladne i pitke vode i stižete do jezera. Najverovatnije je kraškog porekla, nastalo posle nekih zemljotresa, a skoro je kružnog oblika, prečnika oko 50 m. U jezeru ima riba i ostalih živih bića koja prate ovakve biocenoze. Prostor je lepo uređen, ima dosta klupa, stolova, drvenih nadstrešnica. Ambijent je sav u zelenilu, ima mesta i za kampovanje, tako da uvek ima turista. Ako krenete malo u šumu, moguće je videti srne, fazane, zečeve, a u zimskom periodu moguć je i susret sa vukom, šakalima, divljom svinjom pa i jazavcem. Za malo smelije i spremnije moguć je i uspon na Rtanj. Deluje da je vrh Rtnja dosta blizu, ali bez pešečenja od nekoliko sati nemoguće je stići do vrha. #vrmdza #vrmdža #rtanj #rtanjmountain #vrmdzanskojezero #vrmdžanskojezero #vrmdžanskigrad #latingrad #srbijaturizam ♬ original sound - Karolina Đukić

"Meštani ga zovu i Latinski grad. I ako nikada nisu vršena detaljna istraživanja, grad najverovatnije potiče iz vremena Justinijana. Vrmaški grad se kasnije spominje kao srpski srednjevekovni grad, a za vreme despotovine, gospodar Novog Brda, na Kosovu, držao je i Bovan i Vrmdžu. S obzirom da se u Novom Brdu vadilo najskupocenije srebro tog perioda, argentum de glama, koje je u sebi sadržalo i 30 odsto zlata. Poznato je da je tovare slao i u Vrmdžu, što je osnova za mnogobrojne priče, legende i mitove o izgubljenom blagu koje se i dan danas prepričavaju", priča ona.

Zanimljivo je da je grad 1413. godine razorio Musa Kesedžija posle duge opsade.

"Pored starog grada prolazi makadamski put koji vodi do jezera, poznatog kao Vrmaško (Vrmdžansko) jezero. Prolazi se pored prelepe vodenice, koja je pretvorena u etno restoran. Nadalje prolazite pored jakog izvora hladne i pitke vode i stižete do jezera. Najverovatnije je kraškog porekla, nastalo posle nekih zemljotresa, a skoro je kružnog oblika, prečnika oko 50 metara. U jezeru ima riba i ostalih živih bića koja prate ovakve biocenoze", kaže ona.

Prostor je, veli, lepo uređen, ima dosta klupa, stolova, drvenih nadstrešnica. Ambijent je sav u zelenilu, ima mesta i za kampovanje, tako da uvek ima turista.

"Ako krenete malo u šumu, moguće je videti srne, fazane, zečeve, a u zimskom periodu moguć je i susret sa vukom, šakalima, divljom svinjom pa i jazavcem", priča ona i dodaje da je za malo smelije i spremnije moguć i uspon na Rtanj.