УТИЦАЈ ЕКРАНА НА ДЕЧИЈИ РАЗВОЈ Упозорење др Ранка Рајовића које родитељи не смеју игнорисати

Родитељи, најчешће вођени бригом и жељом да обезбеде сигурност, награде дете или га забаве, поклањају мобилне уређаје мислећи да тиме чине праву ствар. Ипак, познати стручњак за дечији развој, др Ранко Рајовић, аутор књиге IQ детета, брига родитеља, упозорава на озбиљне последице које преурањено и прекомерно коришћење екрана може имати по дечији мозак.

Према др Рајовићу, садржаји које деца конзумирају путем телефона, нарочито видео игрице и шарени, динамични визуелни материјали, изазивају константну и интензивну стимулацију мозга. Проблем је у томе што се дечији нервни систем још увек развија и није спреман да се избори са толиким бројем спољашњих подстицаја.

Када дете постигне успех у игрици, долази до лучења ендорфина, хормона који изазива осећај задовољства. Међутим, оваква честа и вештачки изазвана задовољства могу да умање способност детета да ужива у природним изворима среће, попут игре у природи, читања или разговора са члановима породице. 

Временом, може доћи до зависности од дигиталне стимулације, што се огледа у смањеној пажњи, раздражљивости, недостатку интересовања за физичке активности и слабијем успеху у школи.

Један од кључних проблема је и то што дете, док пасивно проводи време испред екрана, занемарује важне активности за развој моторике, равнотеже и просторне оријентације. Др Рајовић наглашава да физичка активност није само ствар тела она је темељ за развој логичког размишљања, меморије и пажње.

У оквиру НТЦ система учења, који се примењује у бројним земљама, посебан нагласак се ставља на учење кроз игру, покрет и решавање задатака који подстичу креативно размишљање, нешто што телефони не могу да замене.

Препорука др Рајовића је да деца до седме године не би требало да користе мобилне телефоне уопште. Старија деца могу имати ограничен контакт са екранима до пола сата дневно, уз обавезан надзор одраслих и фокус на едукативни садржај.

Важно је и да родитељи поставе јасна правила и користе алате за родитељску контролу, али најпре да сопственим примером покажу здраве навике. Ако дете види родитеља како не испушта телефон из руку, тешко ће усвојити другачији модел понашања.

Један од честих изазова модерног родитељства је тежња да се дете заштити од сваке непријатности. Када падне одмах га подигнемо. Када се досађује, пружимо му телефон. Када је тужно пустимо цртаће. Иако из најбоље намере, овакав приступ заправо ускраћује детету шансу да развије отпорност, упорност и способност за решавање проблема.

Мозак детета најбоље учи кроз покушаје и грешке. Зато је важно дозволити детету да се досађује, да погреши и да самостално тражи решења. Родитељи ту треба да буду подршка, а не ометачи развоја.

Како помоћи детету да расте без претеране зависности од технологије:

Проводите време заједно без екрана

Подстичите игру напољу и физичке активности

Укључите дете у решавање свакодневних изазова

Читајте му књиге и причајте о прочитаном

Дајте му простор за досаду, она често води ка креативности