UTICAJ EKRANA NA DEČIJI RAZVOJ Upozorenje dr Ranka Rajovića koje roditelji ne smeju ignorisati

Roditelji, najčešće vođeni brigom i željom da obezbede sigurnost, nagrade dete ili ga zabave, poklanjaju mobilne uređaje misleći da time čine pravu stvar. Ipak, poznati stručnjak za dečiji razvoj, dr Ranko Rajović, autor knjige IQ deteta, briga roditelja, upozorava na ozbiljne posledice koje preuranjeno i prekomerno korišćenje ekrana može imati po dečiji mozak.

Prema dr Rajoviću, sadržaji koje deca konzumiraju putem telefona, naročito video igrice i šareni, dinamični vizuelni materijali, izazivaju konstantnu i intenzivnu stimulaciju mozga. Problem je u tome što se dečiji nervni sistem još uvek razvija i nije spreman da se izbori sa tolikim brojem spoljašnjih podsticaja.

Kada dete postigne uspeh u igrici, dolazi do lučenja endorfina, hormona koji izaziva osećaj zadovoljstva. Međutim, ovakva česta i veštački izazvana zadovoljstva mogu da umanje sposobnost deteta da uživa u prirodnim izvorima sreće, poput igre u prirodi, čitanja ili razgovora sa članovima porodice. 

Vremenom, može doći do zavisnosti od digitalne stimulacije, što se ogleda u smanjenoj pažnji, razdražljivosti, nedostatku interesovanja za fizičke aktivnosti i slabijem uspehu u školi.

Jedan od ključnih problema je i to što dete, dok pasivno provodi vreme ispred ekrana, zanemaruje važne aktivnosti za razvoj motorike, ravnoteže i prostorne orijentacije. Dr Rajović naglašava da fizička aktivnost nije samo stvar tela ona je temelj za razvoj logičkog razmišljanja, memorije i pažnje.

U okviru NTC sistema učenja, koji se primenjuje u brojnim zemljama, poseban naglasak se stavlja na učenje kroz igru, pokret i rešavanje zadataka koji podstiču kreativno razmišljanje, nešto što telefoni ne mogu da zamene.

Preporuka dr Rajovića je da deca do sedme godine ne bi trebalo da koriste mobilne telefone uopšte. Starija deca mogu imati ograničen kontakt sa ekranima do pola sata dnevno, uz obavezan nadzor odraslih i fokus na edukativni sadržaj.

Važno je i da roditelji postave jasna pravila i koriste alate za roditeljsku kontrolu, ali najpre da sopstvenim primerom pokažu zdrave navike. Ako dete vidi roditelja kako ne ispušta telefon iz ruku, teško će usvojiti drugačiji model ponašanja.

Jedan od čestih izazova modernog roditeljstva je težnja da se dete zaštiti od svake neprijatnosti. Kada padne odmah ga podignemo. Kada se dosađuje, pružimo mu telefon. Kada je tužno pustimo crtaće. Iako iz najbolje namere, ovakav pristup zapravo uskraćuje detetu šansu da razvije otpornost, upornost i sposobnost za rešavanje problema.

Mozak deteta najbolje uči kroz pokušaje i greške. Zato je važno dozvoliti detetu da se dosađuje, da pogreši i da samostalno traži rešenja. Roditelji tu treba da budu podrška, a ne ometači razvoja.

Kako pomoći detetu da raste bez preterane zavisnosti od tehnologije:

Provodite vreme zajedno bez ekrana

Podstičite igru napolju i fizičke aktivnosti

Uključite dete u rešavanje svakodnevnih izazova

Čitajte mu knjige i pričajte o pročitanom

Dajte mu prostor za dosadu, ona često vodi ka kreativnosti