ТРАПАВИ ПЕТАК ПРЕСВЕТОЈ БОГОРОДИЦИ У СЛАВУ Дан кад вода лечи, а душа се радује
Данас православни верници обележавају један од најпосебнијих дана у црквеном календару – Трапави петак, познат и као Источни, Светли или Благи петак.
То је први петак после Васкрса, и оно што га чини изузетним јесте чињеница да је једини петак у години када се не пости.
Назив „Трапави“ потиче из народа, као ознака да се тог дана „не трапи“, тј. не мучи тело постом, јер долази после најстрожег и најдужег поста у години – Васкршњег.
Вода, извори и обредно умивање – симбол здравља
Овај дан у српској и босанској традицији носи и назив Источни петак, који потиче од речи „источник“, што значи извор. У народу је постојао обичај да се рано зором одлазило на најближе изворе, кладенце и водице, где су се људи умивали обредно – ради здравља и духовног очишћења. Вода је тада била света, лековита, као и сама вера која ју је пратила.
Према једном опису из листа Караић из 1903. године, православни верници из Сарајева одлазили су тога дана на Бембашу, где су се умивали на извору Пјенковац, верујући да тог дана и Богородица измива Христу ране. Након умивања, ишло се на Борак, подно Требевића, где се јело, веселило и проводио цео дан у природи.
Празник Мајке Божје и чудотворног Живоносног извора
Овај дан је посвећен Пресветој Богородици и чудесном извору поред Цариграда, познатом као Живоносни источник. По предању, цар Лав Велики, још пре него што је постао владар, у шуми је наишао на слепог човека. По Божијем надахнућу, нашао је извор, умио слепца – и овај је прогледао. На том месту цар је касније подигао цркву у част Богородице.
Народ је долазио са свих страна, тражећи исцељење. Место је постало познато по чудима, а и сам цар Јустинијан, након што се излечио, обновио је храм.
Вода са тог извора, како је записано, помагала је код бројних болести – грознице, тумора, сушице, душевних тегоба, па чак и неплодности. Историјат празника забележио је Никифор Калист у 14. веку.
Дан када се не пости – већ благо верује
За овај дан се још каже да је и Светли петак, јер припада Светлој недељи, када хришћани славе Васкрс. Зове се и Благи петак, јер се „блажи“ – не пости се, већ се тело и душа одмарају.
Некада су и механџије славиле овај дан као своју славу, верујући да благослов извора и гостољубља иду руку под руку. У народу се и данас задржао обичај да се оде до извора, попије вода, набере цвеће, изговори молитва – и врати кући лакшег корака.
Данас је дан када се не моли за више – већ за довољно. За здравље, мир, воду, светлост. За све оно што не кошта ништа, а вреди све.