TRAPAVI PETAK PRESVETOJ BOGORODICI U SLAVU Dan kad voda leči, a duša se raduje
Danas pravoslavni vernici obeležavaju jedan od najposebnijih dana u crkvenom kalendaru – Trapavi petak, poznat i kao Istočni, Svetli ili Blagi petak.
To je prvi petak posle Vaskrsa, i ono što ga čini izuzetnim jeste činjenica da je jedini petak u godini kada se ne posti.
Naziv „Trapavi“ potiče iz naroda, kao oznaka da se tog dana „ne trapi“, tj. ne muči telo postom, jer dolazi posle najstrožeg i najdužeg posta u godini – Vaskršnjeg.
Voda, izvori i obredno umivanje – simbol zdravlja
Ovaj dan u srpskoj i bosanskoj tradiciji nosi i naziv Istočni petak, koji potiče od reči „istočnik“, što znači izvor. U narodu je postojao običaj da se rano zorom odlazilo na najbliže izvore, kladence i vodice, gde su se ljudi umivali obredno – radi zdravlja i duhovnog očišćenja. Voda je tada bila sveta, lekovita, kao i sama vera koja ju je pratila.
Prema jednom opisu iz lista Karaić iz 1903. godine, pravoslavni vernici iz Sarajeva odlazili su toga dana na Bembašu, gde su se umivali na izvoru Pjenkovac, verujući da tog dana i Bogorodica izmiva Hristu rane. Nakon umivanja, išlo se na Borak, podno Trebevića, gde se jelo, veselilo i provodio ceo dan u prirodi.
Praznik Majke Božje i čudotvornog Živonosnog izvora
Ovaj dan je posvećen Presvetoj Bogorodici i čudesnom izvoru pored Carigrada, poznatom kao Živonosni istočnik. Po predanju, car Lav Veliki, još pre nego što je postao vladar, u šumi je naišao na slepog čoveka. Po Božijem nadahnuću, našao je izvor, umio slepca – i ovaj je progledao. Na tom mestu car je kasnije podigao crkvu u čast Bogorodice.
Narod je dolazio sa svih strana, tražeći isceljenje. Mesto je postalo poznato po čudima, a i sam car Justinijan, nakon što se izlečio, obnovio je hram.
Voda sa tog izvora, kako je zapisano, pomagala je kod brojnih bolesti – groznice, tumora, sušice, duševnih tegoba, pa čak i neplodnosti. Istorijat praznika zabeležio je Nikifor Kalist u 14. veku.
Dan kada se ne posti – već blago veruje
Za ovaj dan se još kaže da je i Svetli petak, jer pripada Svetloj nedelji, kada hrišćani slave Vaskrs. Zove se i Blagi petak, jer se „blaži“ – ne posti se, već se telo i duša odmaraju.
Nekada su i mehandžije slavile ovaj dan kao svoju slavu, verujući da blagoslov izvora i gostoljublja idu ruku pod ruku. U narodu se i danas zadržao običaj da se ode do izvora, popije voda, nabere cveće, izgovori molitva – i vrati kući lakšeg koraka.
Danas je dan kada se ne moli za više – već za dovoljno. Za zdravlje, mir, vodu, svetlost. Za sve ono što ne košta ništa, a vredi sve.