ТОКОМ ПРОШЛЕ ГОДИНЕ 26 МАЛОЛЕТНИКА ПОЧИНИЛО НАЈТЕЖЕ ЗЛОЧИНЕ Адвокати наводе: За поједина дела старосна граница треба да буде још нижа

Прошле године је чак 26 малолетника починило убиство. Неки од њих уопште неће одговарати, неки ће у најбољем случају добити 10, 15 или 20 година затвора. У Србији је током прошле године забележена су два убиства у којима су убице били малолетници, један од њих био је Коста Кецмановић, а други М.М, који је 5. октобра прошле године у Нишкој Бањи усмртио свог школског друга Андреја Симића (13).

Баш због овога, у последње време се све више заговара да граница кривичне одговорности малолетника треба да се спусти са 14 на 12 година. О овој теми су у емисији "Блиц Уживо" говорили адвокатица Маја Атанасковић, адвокат Никола Ристовић и професором Правног факултета за привреду и правосуђе у Новом Саду, Зоран Павловић.

Атанасковић је одмах на почетку истакла да законе треба прилагођавати новим друштвеним токовима, као и променама које се дешавају у друштву.

- Међутим, ниједан закон не треба мењати под хитно и ниједан закон не треба мењати без разлога. Пре измене сваког закона мора се приступити озбиљној анализи промена које су настале у друштву и евентуално каква казнена политика би довела до смањења одређених кривичних дела. Сваку измену закона треба добро анализирати и добро поставити. Сваки предлог закона треба озбиљно размотрити и подвргнути јавним расправама и то стручним јавним расправама - рекла је Атанасковић.

"За поједина дела старосна граница треба да буде још нижа"

Адвокат Никола Ристовић објаснио је да не постоји ниједна међународна конвенција, нити међународни документ који нас обавезује и који нам забрањује да спустимо старосну границу кривичне одговорности малолетника.

- У упоредном праву можемо пронаћи да је у Енглеској и Швајцарској та граница 10 година, па иде Белгија 12 година, Француска 13 година, па, на пример, имате Белорусију где је 16 година и тако даље. Те границе су, као што видимо, доста широко постављене и, на пример, у неким америчким државама та граница иде још ниже, у афричким државама, чини ми се, иде до 7 година. Моје мишљење је, дакле, да ово спуштање до 12 година је заправо добро, а поготово уколико, наравно, може да се пронађе неки пут да се за одређена кривична дела, као што су опште позната кривична дела и која се највише врше у малолетничком деликвенцији, а то су крађе, насилничко понашање, разбојништва, да не спомињемо убиство, да се ту спусти још граница од 10 година - рекао је своје мишљење Ристовић.

"Није поента само заменити број 14 бројем 12"

Зоран Павловић истиче да физички рани развој није праћен и психичким развојем.

- То онда води ка закључку да има оправдања и онај део који каже да је, рецимо, у Краљевини Холандији та граница 15 година. Моје питање је, ако би то рецимо било 13 година, а шта ћемо да радимо са 12 година, 11 месеци и 20 дана? Другим речима, није довољно да сада мењамо само закон који регулише питање одговорности и поступка према деци, а када кажем деца, мислим на оне до 18 година, него бисмо морали да отворимо и још један додатни фронт, а то је измена породичног законодавства - нагласио је Павловић и додао да сада дете није исто што је било пре 40 година, породица није она која је била пре 70 година.

Павловић је рекао да није поента само заменити број 14 бројем 12, него је све много компликованије од тога.

- Морамо створити систем заштите, не мењати један пропис, него морамо променити све оно што је у законодавству неопходно да бисмо добили систем заштите. И још нешто, Конвенција о правима детета и протоколи које доноси Комитет за права детета су рекли својевремено да не треба спуштати границу испод 14 година. А ја ћу сада рећи нешто друго. Али када је била та препорука? Шта се у међувремену све издешавало од доношења те препоруке? Значи, морамо да имамо један уравнотежен приступ - рекао је Павловић.

Кривица родитеља

Зоран Павловић се осврнуо и на кривицу родитеља деце која изврше кривична дела.

- Када се буде приступило овим изменама, мораћемо свакако да поведемо рачуна и о тој врсти одговорности, јер у супротном ми идемо у једну анархију која ће да се закотрља као снежна лопта. Значи, као што постоји одговорност родитеља да не смете дете млађе од 7, 8, 10 година старости да оставите само у кући или у стану, колико знате случајева ви из вашег окружења да су родитељи за то одговарали? Да ли смо ми спремни за такву казну, односно такав прекршај који већ постоји? Да ли је неко за то одговарао? Није. Зашто? Зато што немамо институцију која би то омогућила - рекао је Павловић.

На питање адвокату Ристовићу да ли мисли да се деца убице не рађају, већ да је криво њихово најближе окружење, он одговара:

- Наравно да окружење игра велику улогу. Међутим, опет кажемо, не можемо све да генерализујемо на тај начин. Имате врхунске спортисте, најбоље светске спортисте које су из најгорих породица, где су и очеви, и мајка, и наркомани, и криминалци, а деца су, на пример, постали најбољи спортисти света, најбољи научници и тако даље. Није то тек тако да ја сада кажем, јесте, породица је лоша, биће и он лош човек, или биће добар човек. Заправо, ту је толико фактора да не можемо да кажемо да је отац или мајка кривац због тога што се нешто догодило. Не можемо тек тако лако да упиремо прсте - нагласио је адвокат.

"Не одговара родитељ за дело свог детета"

Павловић се такође усагласио са тим да не смемо и не треба да генерализујемо и да родитељ не одговара за дело свог детета, већ би требало да одговара за оно што је пропустио код тог детета.

- Вредности које трају деценијама, вековима, миленијумима, морамо да радимо на њима. Није само овде реч о насиљу деце према другој деци, него је реч и о насиљу одрасле деце према старијима. Ово мора да буде врло ефикасно, врло брзо, да иде на јавну расправу и да се чује сваки глас. Ми нисмо у потпуности усаглашени и не треба да будемо усаглашени, али сваки став има свој аргумент. Тај феномен укључивања социолога и психолога у израду оваквог система закона може да доведе до решења која би била за нас у овом тренутку најоптималнија - закључио је професор Правног факултета за привреду и правосуђе у Новом Саду, Зоран Павловић.

blic.rs/novosadska.tv