TOKOM PROŠLE GODINE 26 MALOLETNIKA POČINILO NAJTEŽE ZLOČINE Advokati navode: Za pojedina dela starosna granica treba da bude još niža

Prošle godine je čak 26 maloletnika počinilo ubistvo. Neki od njih uopšte neće odgovarati, neki će u najboljem slučaju dobiti 10, 15 ili 20 godina zatvora. U Srbiji je tokom prošle godine zabeležena su dva ubistva u kojima su ubice bili maloletnici, jedan od njih bio je Kosta Kecmanović, a drugi M.M, koji je 5. oktobra prošle godine u Niškoj Banji usmrtio svog školskog druga Andreja Simića (13).

Baš zbog ovoga, u poslednje vreme se sve više zagovara da granica krivične odgovornosti maloletnika treba da se spusti sa 14 na 12 godina. O ovoj temi su u emisiji "Blic Uživo" govorili advokatica Maja Atanasković, advokat Nikola Ristović i profesorom Pravnog fakulteta za privredu i pravosuđe u Novom Sadu, Zoran Pavlović.

Atanasković je odmah na početku istakla da zakone treba prilagođavati novim društvenim tokovima, kao i promenama koje se dešavaju u društvu.

- Međutim, nijedan zakon ne treba menjati pod hitno i nijedan zakon ne treba menjati bez razloga. Pre izmene svakog zakona mora se pristupiti ozbiljnoj analizi promena koje su nastale u društvu i eventualno kakva kaznena politika bi dovela do smanjenja određenih krivičnih dela. Svaku izmenu zakona treba dobro analizirati i dobro postaviti. Svaki predlog zakona treba ozbiljno razmotriti i podvrgnuti javnim raspravama i to stručnim javnim raspravama - rekla je Atanasković.

"Za pojedina dela starosna granica treba da bude još niža"

Advokat Nikola Ristović objasnio je da ne postoji nijedna međunarodna konvencija, niti međunarodni dokument koji nas obavezuje i koji nam zabranjuje da spustimo starosnu granicu krivične odgovornosti maloletnika.

- U uporednom pravu možemo pronaći da je u Engleskoj i Švajcarskoj ta granica 10 godina, pa ide Belgija 12 godina, Francuska 13 godina, pa, na primer, imate Belorusiju gde je 16 godina i tako dalje. Te granice su, kao što vidimo, dosta široko postavljene i, na primer, u nekim američkim državama ta granica ide još niže, u afričkim državama, čini mi se, ide do 7 godina. Moje mišljenje je, dakle, da ovo spuštanje do 12 godina je zapravo dobro, a pogotovo ukoliko, naravno, može da se pronađe neki put da se za određena krivična dela, kao što su opšte poznata krivična dela i koja se najviše vrše u maloletničkom delikvenciji, a to su krađe, nasilničko ponašanje, razbojništva, da ne spominjemo ubistvo, da se tu spusti još granica od 10 godina - rekao je svoje mišljenje Ristović.

"Nije poenta samo zameniti broj 14 brojem 12"

Zoran Pavlović ističe da fizički rani razvoj nije praćen i psihičkim razvojem.

- To onda vodi ka zaključku da ima opravdanja i onaj deo koji kaže da je, recimo, u Kraljevini Holandiji ta granica 15 godina. Moje pitanje je, ako bi to recimo bilo 13 godina, a šta ćemo da radimo sa 12 godina, 11 meseci i 20 dana? Drugim rečima, nije dovoljno da sada menjamo samo zakon koji reguliše pitanje odgovornosti i postupka prema deci, a kada kažem deca, mislim na one do 18 godina, nego bismo morali da otvorimo i još jedan dodatni front, a to je izmena porodičnog zakonodavstva - naglasio je Pavlović i dodao da sada dete nije isto što je bilo pre 40 godina, porodica nije ona koja je bila pre 70 godina.

Pavlović je rekao da nije poenta samo zameniti broj 14 brojem 12, nego je sve mnogo komplikovanije od toga.

- Moramo stvoriti sistem zaštite, ne menjati jedan propis, nego moramo promeniti sve ono što je u zakonodavstvu neophodno da bismo dobili sistem zaštite. I još nešto, Konvencija o pravima deteta i protokoli koje donosi Komitet za prava deteta su rekli svojevremeno da ne treba spuštati granicu ispod 14 godina. A ja ću sada reći nešto drugo. Ali kada je bila ta preporuka? Šta se u međuvremenu sve izdešavalo od donošenja te preporuke? Znači, moramo da imamo jedan uravnotežen pristup - rekao je Pavlović.

Krivica roditelja

Zoran Pavlović se osvrnuo i na krivicu roditelja dece koja izvrše krivična dela.

- Kada se bude pristupilo ovim izmenama, moraćemo svakako da povedemo računa i o toj vrsti odgovornosti, jer u suprotnom mi idemo u jednu anarhiju koja će da se zakotrlja kao snežna lopta. Znači, kao što postoji odgovornost roditelja da ne smete dete mlađe od 7, 8, 10 godina starosti da ostavite samo u kući ili u stanu, koliko znate slučajeva vi iz vašeg okruženja da su roditelji za to odgovarali? Da li smo mi spremni za takvu kaznu, odnosno takav prekršaj koji već postoji? Da li je neko za to odgovarao? Nije. Zašto? Zato što nemamo instituciju koja bi to omogućila - rekao je Pavlović.

Na pitanje advokatu Ristoviću da li misli da se deca ubice ne rađaju, već da je krivo njihovo najbliže okruženje, on odgovara:

- Naravno da okruženje igra veliku ulogu. Međutim, opet kažemo, ne možemo sve da generalizujemo na taj način. Imate vrhunske sportiste, najbolje svetske sportiste koje su iz najgorih porodica, gde su i očevi, i majka, i narkomani, i kriminalci, a deca su, na primer, postali najbolji sportisti sveta, najbolji naučnici i tako dalje. Nije to tek tako da ja sada kažem, jeste, porodica je loša, biće i on loš čovek, ili biće dobar čovek. Zapravo, tu je toliko faktora da ne možemo da kažemo da je otac ili majka krivac zbog toga što se nešto dogodilo. Ne možemo tek tako lako da upiremo prste - naglasio je advokat.

"Ne odgovara roditelj za delo svog deteta"

Pavlović se takođe usaglasio sa tim da ne smemo i ne treba da generalizujemo i da roditelj ne odgovara za delo svog deteta, već bi trebalo da odgovara za ono što je propustio kod tog deteta.

- Vrednosti koje traju decenijama, vekovima, milenijumima, moramo da radimo na njima. Nije samo ovde reč o nasilju dece prema drugoj deci, nego je reč i o nasilju odrasle dece prema starijima. Ovo mora da bude vrlo efikasno, vrlo brzo, da ide na javnu raspravu i da se čuje svaki glas. Mi nismo u potpunosti usaglašeni i ne treba da budemo usaglašeni, ali svaki stav ima svoj argument. Taj fenomen uključivanja sociologa i psihologa u izradu ovakvog sistema zakona može da dovede do rešenja koja bi bila za nas u ovom trenutku najoptimalnija - zaključio je profesor Pravnog fakulteta za privredu i pravosuđe u Novom Sadu, Zoran Pavlović.

blic.rs/novosadska.tv