ОВО ЈЕ СПАС ЗА ПАРОВЕ КОЈИ БИЈУ ТЕШКУ БИТКУ ЗА ПОТОМСТВО Дневник вам представља водич где и како можете успешно повећати шансу за родитељство ЕВО СВИХ ДЕТАЉА

Оваква пракса је неотуђиви део рутинског поступака вантелесне оплодње широм света деценијама и Клиника за гинекологију и акушерство УКЦВ има комплетну опрему и успешно спроводи криопрезервацију ембриона око 15 година, што је примењено код више од 1.000 парова.  

Субспецијалиста фертилитета и стерилитета доцент др Стеван Милатовић наводи како се, поред стандардног поступка вантелесне оплодње у оквиру третмана инфертилитета, бројне жене, мушкарци и парови одлучују да сачувају своје јајне ћелије, сперматозоиде и ембрионе из бројних медицинских и социјалних разлога. Заједнички назив за ове процедуре је презервација фертилитета, односно очување плодности поступцима  криопрезервације, што се све чешће користи и у нашој средини сад већ дуже од 10 година.  

Када је реч о социјалном замрзавању, најчешћи разлог за овај поступак код жена је недостатак партнера у том периоду, те одлучују да оставе  јајне ћелије док су још младе. Много ређе се за  овај поступак одлучују парови

Близу 150 жена, мушкараца или парова прошло је кроз поступак криопрезервације, односно замрзавања јајних ћелија, спрематозоида, а некада и ембриона, у Клиници за гинекологију и акушерство Универзитетског клиничког центра Војводине у оквиру програма очувања фертилитета. Овај материјал медицински може бити чуван и више од деценију уз успешну употребу, али се примарно из легислативних разлога рутински чува (замрзава) на пет година и може да се продужи још пет година. 

Најчешћи разлог за презервацију фертилитета односно криопрезервацију код нас је област онкофертилитета, због постојања неке малигне болести. Ти пацијенти замрзавају јајне ћелије, спрематозоиде или ембрионе пре почетка терапије малигне болести.

- Област онкофертилитета, дакле, представља очување плодности код онколошких пацијената. Када млада особа у репродуктивном добу добије онколошку дијагнозу, третман односно лечење малигне болести поступцима операције, зрачења, а пре свега применом хемиотерапије углавном доводи до оштећења репродуктивних ћелија. Те особе пре започињања онколошког лечења могу да буду подвргнуте замрзавању јајних ћелија, спрематозоида или ембриона – наводи др Милатовић.

Пре започињања хемиотерапије пацијенткиње углавном пролазе кроз хормонску стимулацију, која је безбедна из онколошког угла, траје око 10 дана, а потом се ваде јајне ћелије. Оне се затим или замрзавају или се подвргавају процесу вантелесне оплодње, па се замрзавају добијени ембриони. Некада се и комбинују та два модалитета. Раније су ембриони имали боље преживљавање замрзавања у односу на јајне ћелије, али од када је уведена техника витрификације као метода замрзавања, она је омогућила успешност преживљавање код више од 95 одсто јајних ћелија, тако да се данас замрзавање и ћелија и ембриона сматра подједнако успешним. Из истих разлога и мушкарци могу да замрзну сперматозоиде пре терапије малигне болести.

Жена ће са 44 године, уколико користи ћелије замрзнуте када је имала десет година мање, имати успешност ВТО као да има 34 године

- Поред области онкофертилитета, јајне ћелије се најчешће замрзавају и из социјалних разлога када се материнство одлаже из личних, професионалних или других социјалних разлога чиме се жели спречити негативан утицај година на плодност жене. Наиме, са годинама код жена пада и број и квалитет јајних ћелија, поготово након 35. године. Примера ради, ако је успешност ВТО са 35 година до 50 одсто по покушају, након 40. године успешност вишеструко опада, те како се приближава 45. рођендан жене спушта се на изузетно ниске проценте. Успешност вантелесне оплодње примарно зависи од старости јајних ћелија у моменту када су оне замрзнуте. Примера ради, жена ће са 44 године, уколико користи ћелије замрзнуте када је имала десет година мање, имати успешност ВТО као да има 34 године. Услед ове околности  неке жене одлучују да у ранијим годинама замрзну своје јајне ћелије, и то се данас дешава све чешће – објашњава др Милатовић.

Неопходно је, истиче саговорник „Дневника”, да се пацијенткињама јасно предочи да ова процедура може значајно помоћи у очувању плодности бројним женама, али да свакако не представља и гаранцију успеха. Стопа успешности трудноће по једној јајној ћелији је и у оптималним уловима испод 10 одсто, а чак са 10 до 15 јајних ћелија успешност не прелази 50 до 75 процената. Задатак медицинске струке јесте да јасно упозна жене са репродуктивним последицама одлагања трудноће, укаже на предности благовременог остваривања трудноће када је то могуће, али и да им понуди све доступне опције како би оне могле да донесу најбоље одлуке о свом репродуктивном здрављу, а на основу искрених и јасних информација, истиче др Милатовић.

Поред области онкофертилитета и презервације фертилитета из социјалних разлога, постоји и очување плодности из медицинских разлога који нису малигно обољење. Овде се замрзавање јајних ћелија може препоручити када пацијенткиње имају неку болест или стање где се може очекивати превремени губитак резерве јајних ћелија. Најчешћи примери за ово су ендометриоза, њен опеартивни третман, као и друга бенигна обољења јајника која захтевају оперативни третман, приликом чега се може изгубити значајна резерва јајних ћелија. Поред наведеног, одређени део жена се суочава са превременим губитком резерве јајних ћелија и последичном превременом менопаузом и ове жене би свакако имале корист од благовременог очувања плодности. У свим наведеним медицинским стањима  је смислено разматрати замрзавање јајних ћелија, уколико се тренутно не планира трудноћа, али се и за ове индикације (све сем онколошких обољења) сама процедура обавља о личном трошку пацијенткиње.

Процес узимања јајних ћелија је као у вантелесној оплодњи. Свакодневно се током приближно десет дана добија хормонска стимулација инјекцијама и током тог периода се спроводи надзор да би се по достизању адекватне зрелости, најчешће у краткотрајној анестезији, спровела процедура вађења јајних ћелија. Неке жене добију свега пар ћелија а неке и преко 20 по једном поступку. 

– Када је реч о криопрезервацији јајних ћелија, у свим наведеним ситуацијама циљ је да се добије што оптималнији број јајних ћелија – истакао је др Милатовић. – Неке жене које имају добру резерву ће то остварити у једном поступку стимулације, а жене које имају мање резерве добиће мање јајних ћелија по сваком поступку. И стога се понекада те жене више пута подвргавају процедури.