OVO JE SPAS ZA PAROVE KOJI BIJU TEŠKU BITKU ZA POTOMSTVO Dnevnik vam predstavlja vodič gde i kako možete uspešno povećati šansu za roditeljstvo EVO SVIH DETALJA

Ovakva praksa je neotuđivi deo rutinskog postupaka vantelesne oplodnje širom sveta decenijama i Klinika za ginekologiju i akušerstvo UKCV ima kompletnu opremu i uspešno sprovodi krioprezervaciju embriona oko 15 godina, što je primenjeno kod više od 1.000 parova.  

Subspecijalista fertiliteta i steriliteta docent dr Stevan Milatović navodi kako se, pored standardnog postupka vantelesne oplodnje u okviru tretmana infertiliteta, brojne žene, muškarci i parovi odlučuju da sačuvaju svoje jajne ćelije, spermatozoide i embrione iz brojnih medicinskih i socijalnih razloga. Zajednički naziv za ove procedure je prezervacija fertiliteta, odnosno očuvanje plodnosti postupcima  krioprezervacije, što se sve češće koristi i u našoj sredini sad već duže od 10 godina.  

Kada je reč o socijalnom zamrzavanju, najčešći razlog za ovaj postupak kod žena je nedostatak partnera u tom periodu, te odlučuju da ostave  jajne ćelije dok su još mlade. Mnogo ređe se za  ovaj postupak odlučuju parovi

Blizu 150 žena, muškaraca ili parova prošlo je kroz postupak krioprezervacije, odnosno zamrzavanja jajnih ćelija, sprematozoida, a nekada i embriona, u Klinici za ginekologiju i akušerstvo Univerzitetskog kliničkog centra Vojvodine u okviru programa očuvanja fertiliteta. Ovaj materijal medicinski može biti čuvan i više od deceniju uz uspešnu upotrebu, ali se primarno iz legislativnih razloga rutinski čuva (zamrzava) na pet godina i može da se produži još pet godina. 

Najčešći razlog za prezervaciju fertiliteta odnosno krioprezervaciju kod nas je oblast onkofertiliteta, zbog postojanja neke maligne bolesti. Ti pacijenti zamrzavaju jajne ćelije, sprematozoide ili embrione pre početka terapije maligne bolesti.

- Oblast onkofertiliteta, dakle, predstavlja očuvanje plodnosti kod onkoloških pacijenata. Kada mlada osoba u reproduktivnom dobu dobije onkološku dijagnozu, tretman odnosno lečenje maligne bolesti postupcima operacije, zračenja, a pre svega primenom hemioterapije uglavnom dovodi do oštećenja reproduktivnih ćelija. Te osobe pre započinjanja onkološkog lečenja mogu da budu podvrgnute zamrzavanju jajnih ćelija, sprematozoida ili embriona – navodi dr Milatović.

Pre započinjanja hemioterapije pacijentkinje uglavnom prolaze kroz hormonsku stimulaciju, koja je bezbedna iz onkološkog ugla, traje oko 10 dana, a potom se vade jajne ćelije. One se zatim ili zamrzavaju ili se podvrgavaju procesu vantelesne oplodnje, pa se zamrzavaju dobijeni embrioni. Nekada se i kombinuju ta dva modaliteta. Ranije su embrioni imali bolje preživljavanje zamrzavanja u odnosu na jajne ćelije, ali od kada je uvedena tehnika vitrifikacije kao metoda zamrzavanja, ona je omogućila uspešnost preživljavanje kod više od 95 odsto jajnih ćelija, tako da se danas zamrzavanje i ćelija i embriona smatra podjednako uspešnim. Iz istih razloga i muškarci mogu da zamrznu spermatozoide pre terapije maligne bolesti.

Žena će sa 44 godine, ukoliko koristi ćelije zamrznute kada je imala deset godina manje, imati uspešnost VTO kao da ima 34 godine

- Pored oblasti onkofertiliteta, jajne ćelije se najčešće zamrzavaju i iz socijalnih razloga kada se materinstvo odlaže iz ličnih, profesionalnih ili drugih socijalnih razloga čime se želi sprečiti negativan uticaj godina na plodnost žene. Naime, sa godinama kod žena pada i broj i kvalitet jajnih ćelija, pogotovo nakon 35. godine. Primera radi, ako je uspešnost VTO sa 35 godina do 50 odsto po pokušaju, nakon 40. godine uspešnost višestruko opada, te kako se približava 45. rođendan žene spušta se na izuzetno niske procente. Uspešnost vantelesne oplodnje primarno zavisi od starosti jajnih ćelija u momentu kada su one zamrznute. Primera radi, žena će sa 44 godine, ukoliko koristi ćelije zamrznute kada je imala deset godina manje, imati uspešnost VTO kao da ima 34 godine. Usled ove okolnosti  neke žene odlučuju da u ranijim godinama zamrznu svoje jajne ćelije, i to se danas dešava sve češće – objašnjava dr Milatović.

Neophodno je, ističe sagovornik „Dnevnika”, da se pacijentkinjama jasno predoči da ova procedura može značajno pomoći u očuvanju plodnosti brojnim ženama, ali da svakako ne predstavlja i garanciju uspeha. Stopa uspešnosti trudnoće po jednoj jajnoj ćeliji je i u optimalnim ulovima ispod 10 odsto, a čak sa 10 do 15 jajnih ćelija uspešnost ne prelazi 50 do 75 procenata. Zadatak medicinske struke jeste da jasno upozna žene sa reproduktivnim posledicama odlaganja trudnoće, ukaže na prednosti blagovremenog ostvarivanja trudnoće kada je to moguće, ali i da im ponudi sve dostupne opcije kako bi one mogle da donesu najbolje odluke o svom reproduktivnom zdravlju, a na osnovu iskrenih i jasnih informacija, ističe dr Milatović.

Pored oblasti onkofertiliteta i prezervacije fertiliteta iz socijalnih razloga, postoji i očuvanje plodnosti iz medicinskih razloga koji nisu maligno oboljenje. Ovde se zamrzavanje jajnih ćelija može preporučiti kada pacijentkinje imaju neku bolest ili stanje gde se može očekivati prevremeni gubitak rezerve jajnih ćelija. Najčešći primeri za ovo su endometrioza, njen opeartivni tretman, kao i druga benigna oboljenja jajnika koja zahtevaju operativni tretman, prilikom čega se može izgubiti značajna rezerva jajnih ćelija. Pored navedenog, određeni deo žena se suočava sa prevremenim gubitkom rezerve jajnih ćelija i posledičnom prevremenom menopauzom i ove žene bi svakako imale korist od blagovremenog očuvanja plodnosti. U svim navedenim medicinskim stanjima  je smisleno razmatrati zamrzavanje jajnih ćelija, ukoliko se trenutno ne planira trudnoća, ali se i za ove indikacije (sve sem onkoloških oboljenja) sama procedura obavlja o ličnom trošku pacijentkinje.

Proces uzimanja jajnih ćelija je kao u vantelesnoj oplodnji. Svakodnevno se tokom približno deset dana dobija hormonska stimulacija injekcijama i tokom tog perioda se sprovodi nadzor da bi se po dostizanju adekvatne zrelosti, najčešće u kratkotrajnoj anesteziji, sprovela procedura vađenja jajnih ćelija. Neke žene dobiju svega par ćelija a neke i preko 20 po jednom postupku. 

– Kada je reč o krioprezervaciji jajnih ćelija, u svim navedenim situacijama cilj je da se dobije što optimalniji broj jajnih ćelija – istakao je dr Milatović. – Neke žene koje imaju dobru rezervu će to ostvariti u jednom postupku stimulacije, a žene koje imaju manje rezerve dobiće manje jajnih ćelija po svakom postupku. I stoga se ponekada te žene više puta podvrgavaju proceduri.