"Бог на небу - кум на земљи"
После недељу, две беба већ може да буде крштена МАЈКА У ОВОМ СЛУЧАЈУ НЕ СМЕ ДА БУДЕ ПРИСУТНА НА ОБРЕДУ Црква не допушта!
Крштење детета је важан тренутак у великом броју породица, а мало ко зна да овај свечани чин прате бројна правила и обичаји, које би требало испоштовати како би све прошло у најбољем реду.
Један се тиче мајки и њиховог присуства у цркви током саме церемоније, а у једном случају оне не би смеле да буду у 'светој кући' и уз своју бебу.
Крштење је Света тајна којом човек постаје хришћанин и члан цркве. Само крштен човек има право на све остале тајне и обреде у цркви. Бројни су обичаји везани за ову Свету тајну, а ми ћемо овде изнети који су то обичаји у нашој вери важни и исправни, односно шта је важно за цркву, почев од самог рођења детета.
Чим дете мало ојача, после недељу две, може се извршити крштење. Црква препоручује да се крштење обави што пре, јер уколико би се десио несрећан случај, да дете умре некрштено, над њим се не може извршити опело, наводи се на порталу "pravoslavnikalendar.rs".
Како подсећа Жена Блиц, најстарији обичаји налажу да се дете крсти док је још сасвим мало, тачније пре прославе првог рођендана, док је крштење одраслих мање популарно. Последњих деценија у нашем народу неретко се организује први рођендан и крштење истог дана - што се испоставља као добра одлука.
Након што одлучите да крстите своје дете подразумева се да се о свему договорите са свештеником и упознате са правилима које вам он саопшти.
Уколико се дете крштава пре четрдесетог дана, од рођења, мајка не може да присуствује крштењу, јер се жена четрдесет дана после порођаја сматра нечистом. Иначе, ако се крштење обавља после четрдесет дана, препоручљиво је и пожељно да мајка присуствује крштењу, јер је то велики дан и за њено дете и њу саму.
Кум на крштењу
Поред свештеника који крштава, важан чинилац и важна личност на крштењу јесте кум. Кум даје име детету. Он је сведок крштења и духовни отац детета, које се крштава.
Зато кум мора бити православне вере, крштен, чистог и моралнога живот, мора бити пунолетан - дакле, телесно и духовно зрела особа, и да има физичку могућност да учествује у светој тајни крштења. Родитељи не могу бити кумови својој деци, а такође и монаси не могу кумовати на крштењу.
У нашем народу је институција кумства на великој висини. Народ не каже узалуд: "Бог на небу - кум на земљи".
Време крштења
Имајући у виду да свечани догађај крштења прате обавезно и гозбе, дакле, припреме свечаног ручка, црква препоручује да се крштења обављају у дане када се мрси, а у противном, ако се крштење обавља уз пост, обавезно треба спремати посну храну. Велики грех чине они родитељи, који за тако важан и велики дан и догађај свога детета уз пост припремају мрсну храну, и тако навлаче проклетство на себе и своје недужно дете. Иначе, крштење се може извршити у сваки дан, и у свако доба дана и ноћи.
Добро је уколико се може крштење обавити празником, и то пре подне "док напредује дан", и када свештеник заврши свету литургију и када се причести, а добро би било да се и родитељи тај дан причесте, уколико није у оних првих четрдесет, када мајка не сме у цркву.
Шта је знамење?
После неколико дана од порођаја, када мајка и дете изађу из породилишта, врши се знамење детета. Наиме, неко од млађих укућана, сродника или комшија, одлази код надлежног свештеника, са једном флашом за воду по знамење. Свештеник освети водицу, наспе у флашу, стави у њу један стручак босиљка и даје детету име, које дете носи до крштења. То име се зове "име на знамењу". Ово се врши у спомен, када су малог Христа однели у осми дан у храм и када је добио име. Водица у флаши се доноси кући, и по народном обичају та водица се додаје четрдесет дана у воду којом се купа дете, или све до крштења.
