СВЕШТЕНИК ИЗБАЧЕН ИЗ МИЛАНОВЕ КУЋЕ Мештани потписују петицију ОБРАТИЛИ СЕ И ВЛАДИКИ

У петицији и отвореном писму које је прослеђено владики наводи се да "духовне услуге не би требало да буду предмет трговине".

"Светење воде је обред који има духовно значење и не би требало да буде комерцијализован. Оваква пракса може умањити значај и светост обреда, доводећи у питање аутентичност духовне заједнице. Због наведених разлога, тражимо од надлежних органа да преиспитају праксу наплаћивања ових услуга и да се усвоје смернице које ће омогућити бесплатно пружање духовних услуга свим верницима", наводи се у писму прослеђеном владики.

Парохијани из насеља Раде Жунић у Лесковцу, којима тренутно служи Славиша Станојевић, тврде да је овај свештеник инсистирао да му плате за светење воде по поменутој цени, па да их је чак и вређао када би му рекли да немају тај новац.

"Данас је још једна кућа вратила оца Славишу и рекла да ће затражити воду у цркви због тарифе коју је сам одредио. Уценом попут ‘А, не, црква ће вас послати опет код мене’ инисистирао је на даљем свећењу. Након што му је још једном речено да нису потребне никакве услуге, рекао је ‘Па добро, ајде дај колико имаш!’. Надам се да је имао бар мало стида при одласку након трећег одбијања", стоји између осталог у пропратном писму владики које је потписала Милица Јовановић, житељка овог насеља.

Њен комшија Милан каже да је и он отерао из куће овог свештеника након што му је упутио заједљиве коментаре јер је спремио да му да свега 500 динара за светење воде.

"Инсистирао је да буде 1.500. Кад сам му рекао да немам више, казао ми је ‘А за дуван имаш’. Одговорио сам му да имам пара сигурно не бих мотао цигарете и замлио сам га да напусти моју кућу", каже овај човек.

Александар Јовановић из ове парохије огорчен је насвештеника Славишу још од тренутка када је сахрањивао мајку.

"Било је много људи на сахрани, а када је Славиша то видео, ушао је у капелу, поставио неку икону и наређивао свакоме ко је пришао да се опрости од покојнице да на њу стави прилог за обнову неке фреске. Није рекао ко је. Људи су стављали новац. А ја, скрхан болом због смрти мајке, тада нисам имао времена да се расправљам са њим и да га питам да ли је то новац заиста намењен за ту неку фреску или за његов џеп, на шта изражавам сумњу. Ево, сада питам владику, шта он мисли. Нека испита ту ситуацију и нека ми његово Преосвештенство одговори", моли Александар.

У писму прослеђеном владики се даље наводи да су парохијани били презадовољни претходним свештеником, да га је већина сматрала чак и чланом породице, те да им није јасно због чега је он премештен.

"Уз све дужно поштовање Ваше Преосвештенство, опростимо оцу Славиши, али вратите мир нашој парохији", констатује се на крају писма.

Свештеник Славиша није се оглашавао поводом ове ситуације.

Педесетосмогодишњи протонамесник Славиша Станојевић, како се наводи на сајту Епархије нишке, у чин ђакона рукоположен је 1989. године и постављен са епархијског службеника и ђакона при Саборном храму у Нишу. У презвитерски чин рукоположен је 1993. године и постављен на седму лесковачку парохију.

Станојевић је у својој ранијој каријери био један од омиљених лесковачких свештеника када је 1998. године организовао прве часове веронауке при Саборном храму у Лесковцу. Обновио је и црквени хор "Бранко", чији је диригент био осам година.

Ипак, убрзо након тога парохијани почињу да се жале уз примедбе да његово служење и није примерено једном свештеном лицу, као и да сам одређује високе тарифе за светење воде по кућама.

Поп Славиша почео је да личи на све, само не на обичног свештеника. До својих верника најчешће је долазио скупим мотором који је возио у мантији, па је временом у шали стекао и надимак Бетмен.

(Kurir.rs/Rešetka)