СВЕ ВИШЕ ЉУДИ ПАТИ ОД ХРОНИЧНЕ БОЛЕСТИ БУБРЕГА До 2040. године биће међу водећим узроцима смрти
Хронична болест бубрега (ХББ) веома је честа, кажу у Институту за јавно здравље Војводине.
Један од десет одраслих људи у свету болује од ХББ-а, а уколико се не лечи, може бити смртоносан, додају.
– Рано откривање болести бубрега омогућава правовремену негу и лечење како би се спречили напредовање болести и умирање, а побољшала исплативост лечења и одрживост. Смртност повезана са болестима бубрега наставља да расте из године у годину и предвиђа се да ће бити пети водећи узрок смрти до 2040. године у свету – упозоравају.
Болести бубрега чине велику групу обољења различитог узрока, тока, клиничке слике и прогнозе. Ова обољења најчешће су изазвана инфекцијама, метаболичким поремећајима, токсинима и другим узроцима, а манифестују се као упале бубрега (гломерулонефритис, пијелонефритис, нефротски синдром) и акутна, односно хронична смањена функција бубрега (бубрежна инсуфицијенција).
Хронична бубрежна инсуфицијенција неколико пута повећава ризик за настанак болести срца и крвних судова, шећерне болести, повишеног притиска, завршног стадијума бубрежне болести (уремије) и преране смрти (пре 65. године живота).
У нашој земљи, свом изабраном лекару у свим службама домова здравља због обољења бубрега обратило се 40.329 особа током 2019. године, а умрле су 2.173 особе са овом дијагнозом, што представља учешће од 2,1 одсто у укупном морталитету.
Због обољења бубрега у 2019. години, болнички се лечило 11.860 особа, од којих је 6.385 било хоспитализовано због хроничне бубрежне инсуфицијенције.
– Број умрлих особа хоспитализованих због болести бубрега износио је 961 у 2019. години, од којих је 689 особа умрло са дијагнозом хроничне бубрежне инсуфицијенције – напомињу у Институту.
Откријте на време, сачувајте здравље
Светски дан бубрега обележава се сваког другог четвртка у марту. Ове године, Светски дан бубрега обележава се 13. марта под мотом „Да ли су Ваши бубрези здрави? Откријте на време, сачувајте здравље бубрега“.
Особе код којих је постављена дијагноза болести бубрега, посебно у поодмаклој фази, суочавају се са свакодневним изазовима: смањеном способношћу да учествују у свакодневним активностима попут одласка на посао, путовања и дружења, а истовремено суочавају се и са бројним споредним ефектима ове болести, попут умора, бола, депресије, когнитивних оштећења, проблема са варењем и спавањем.
– Тренутни приступ у лечењу пацијената са бубрежним болестима усмерен је на продужење њиховог живота. Овај приступ, који ставља у фокус болест, може бити неадекватан јер не уважава права и потребе пацијента – додају.
Људи који живе са болестима бубрега желе, пре свега, да одрже привид нормалности у свакодневном функционисању и осећај контроле над својим здрављем и благостањем.
– Такође, недостаје значајно укључивање пацијената у лечење њихове болести, што доводи до тога да често доживљавају лечење као нешто што им је наметнуто и што је ван њихове контроле. Да би пацијенти били задовољнији и ангажованији у погледу свог лечења, они морају да буду мотивисани да постану активни учесници у сопственом лечењу – напомињу у Институту за јавно здравље Војводине.
