SVE VIŠE LJUDI PATI OD HRONIČNE BOLESTI BUBREGA Do 2040. godine biće među vodećim uzrocima smrti
Hronična bolest bubrega (HBB) veoma je česta, kažu u Institutu za javno zdravlje Vojvodine.
Jedan od deset odraslih ljudi u svetu boluje od HBB-a, a ukoliko se ne leči, može biti smrtonosan, dodaju.
– Rano otkrivanje bolesti bubrega omogućava pravovremenu negu i lečenje kako bi se sprečili napredovanje bolesti i umiranje, a poboljšala isplativost lečenja i održivost. Smrtnost povezana sa bolestima bubrega nastavlja da raste iz godine u godinu i predviđa se da će biti peti vodeći uzrok smrti do 2040. godine u svetu – upozoravaju.
Bolesti bubrega čine veliku grupu oboljenja različitog uzroka, toka, kliničke slike i prognoze. Ova oboljenja najčešće su izazvana infekcijama, metaboličkim poremećajima, toksinima i drugim uzrocima, a manifestuju se kao upale bubrega (glomerulonefritis, pijelonefritis, nefrotski sindrom) i akutna, odnosno hronična smanjena funkcija bubrega (bubrežna insuficijencija).
Hronična bubrežna insuficijencija nekoliko puta povećava rizik za nastanak bolesti srca i krvnih sudova, šećerne bolesti, povišenog pritiska, završnog stadijuma bubrežne bolesti (uremije) i prerane smrti (pre 65. godine života).
U našoj zemlji, svom izabranom lekaru u svim službama domova zdravlja zbog oboljenja bubrega obratilo se 40.329 osoba tokom 2019. godine, a umrle su 2.173 osobe sa ovom dijagnozom, što predstavlja učešće od 2,1 odsto u ukupnom mortalitetu.
Zbog oboljenja bubrega u 2019. godini, bolnički se lečilo 11.860 osoba, od kojih je 6.385 bilo hospitalizovano zbog hronične bubrežne insuficijencije.
– Broj umrlih osoba hospitalizovanih zbog bolesti bubrega iznosio je 961 u 2019. godini, od kojih je 689 osoba umrlo sa dijagnozom hronične bubrežne insuficijencije – napominju u Institutu.
Otkrijte na vreme, sačuvajte zdravlje
Svetski dan bubrega obeležava se svakog drugog četvrtka u martu. Ove godine, Svetski dan bubrega obeležava se 13. marta pod motom „Da li su Vaši bubrezi zdravi? Otkrijte na vreme, sačuvajte zdravlje bubrega“.
Osobe kod kojih je postavljena dijagnoza bolesti bubrega, posebno u poodmakloj fazi, suočavaju se sa svakodnevnim izazovima: smanjenom sposobnošću da učestvuju u svakodnevnim aktivnostima poput odlaska na posao, putovanja i druženja, a istovremeno suočavaju se i sa brojnim sporednim efektima ove bolesti, poput umora, bola, depresije, kognitivnih oštećenja, problema sa varenjem i spavanjem.
– Trenutni pristup u lečenju pacijenata sa bubrežnim bolestima usmeren je na produženje njihovog života. Ovaj pristup, koji stavlja u fokus bolest, može biti neadekvatan jer ne uvažava prava i potrebe pacijenta – dodaju.
Ljudi koji žive sa bolestima bubrega žele, pre svega, da održe privid normalnosti u svakodnevnom funkcionisanju i osećaj kontrole nad svojim zdravljem i blagostanjem.
– Takođe, nedostaje značajno uključivanje pacijenata u lečenje njihove bolesti, što dovodi do toga da često doživljavaju lečenje kao nešto što im je nametnuto i što je van njihove kontrole. Da bi pacijenti bili zadovoljniji i angažovaniji u pogledu svog lečenja, oni moraju da budu motivisani da postanu aktivni učesnici u sopstvenom lečenju – napominju u Institutu za javno zdravlje Vojvodine.
