ШТА ДОНОСИ БУДУЋНОСТ ЗА ИНСТИТУТ БИОСЕНС? Проф. Др Весна Бенгин, руководилац пројекта „Антарес”: У синергији истраживача, науке и државе, 2+2 није 4 него 8

Ови центри долазе из различитих европских земаља и баве се различитим темама. Институт Биосенс је једини центар те врсте у Србији и у фокусу му је, кроз пројекат „Антарес”, на дигитализацији пољопривреде, али ту су и центри из Португала, Словачке ,Чешке, Бугарске, Румуније, Грчке, Кипра… Највећи број њих бави се здравством, јер то јесте једна од ургентних тема, затим новим материјалима, дигитализацијом, заштитом животне средине, аграром, генетиком…

– Европска унија је у протеклих десет година инвестирала милијарду и по евра у формирање европских центара научне изврсности, дакле у институције које ће радити врхунску науку, али и које ће омогућити да се та наука претвори у економски раст, односно производе који ће ићи на тржиште – каже за „Дневник” проф. др Весна Бенгин, чланица Управног одбора Института Биосенс и руководилац пројекта „Антарес”. – Европски центри изврсности се срећу сваке године са идејом да, прво, међу собом поделимо оно што нас мучи, али и да научимо једни од других како бисмо брже и боље ишли овим путем. Али у суштини, овде постоји огромна одговорност за ту велику инвестицију коју смо добили, како од Европске кимисије тако и од наших држава, које су све учествовале у овом процесу. Илустрације ради, скоро пола милијарде евра је инвестирано само у научну опрему у ових четрдесетак центара изврсности. 

Пројекат „Антарес”  улази у завршну фазу. Шта после?

– Ми смо изузетно поносни на то да је „Антарес” највећи научни пројекат који је Европска унија икада финансирала у Србији . Кроз њега је негде Институт Биосенс и настао и постао оно што данас јесте – европски центар изврсности. Наравно, негде се увек прибојавате краја, како ћете наставити да развијате изврсну науку, да одржавате ту опрему коју имате, да задржите људе које смо довели из целог света. Међутим, од првог дана ми смо размишљали о времену када ће се пројекат завршити. И зато смо од самог почетка правили планове како да свака истраживачка позиција постане одржива, како да наше лабораторије буду одрживе, јер то су огромни трошкови. То ће, наравно, бити одређени шок, али успели смо у ових осам година да се наметнемо у Европи као заиста водећи научни институт у области дигиталне пољопривреде, успели смо да привучемо пажњу не само других научних институција, са којима сарађујемо у преко 150 научних пројеката са укупним буџетом од око 30-40 милиона евра додатног финансирања у односу на „Антарес”. Истовремено успели смо да привучемо и пажњу државе и државних органа, јер и њима су потребни прецизни, релевантни подаци, као и различита софтеврска и хардвеска решења.

 Који су то „зидови” на које је наилазио „Антарес”, а где сте проналазили простор да покажете научну изврсност? 

– Прво, то су оне препреке које су у нама самима. У одговорности истраживача да се баве темама које су заиста битне друштвима у којима живимо, насупрот мишљења истраживача да бисмо требали да се бавимо само оним што нас интересује. Оно што је посебан изазов јесте како од научних резултата направите производе на тржишту, и то масовне производе. Ту говоримо о једном процесу који је у просеку дуг десет година. И то је оно што је нашој индустрији тешко да схвати: да ми данас развијамо ствари које ће они моћи да употребе тек у следећој деценији. 

У нашој јавности се стартапи углавном везују за ИТ сектор?

– Ми у ствари имамо једну фантастичну стартну позицију, јер имамо аутохтону и оригинално створену стартап заједницу у Београду, Новом Саду, остатку Србије. Сведоци смо да ИТ заједница најчешће производи софтвер. Али ИТ је на неки начин индустрија сиромашних. Вама је довољан један рачунар, десет рачунара или стотину, и можете производити врхунски софтвер и бити препознат. Међутим, ми смо видели кроз акцелераторски програм, који спроводимо већ годинама, да постоји итекако велик капацитет, итекако добре идеје за хардверска решења, нешто што зовемо hard tech. Али то заиста јесте hard, тешко. Јер нико од њих нема неопходну инфраструктуру, лабораторије за развој таквих производа, где је потребно уложити озбиљан новац у научну опрему, истраживаче… Институт Биосенс и ту негде види своју  улогу. Сва наша опрема је на располагању не само научној заједници, него и људима са идејама, предузетницима, стартаповима. И ми кроз тренинге и менторства желимо да их охрабримо на то да користе све оно где наши експерти могу да им помогну и да развијају своје производе у области хардвера. 

 Како Институт Бисенс види своју будућност у оквиру БИО4 кампуса?

–Ми волимо да верујемо да су и наше активности у претходних осам година и партнерство које смо имали са Министарством  науке на овом пројекту допринели томе да наука сада заиста дође у сам врх тема о којима се говори, донети су нови закони у области науке, промењен је начин финансирања институција… Разговарајући са колегама у оквиру Тиминг клуба из других центара изврсности, показало се да ми имамо међу најбољим системима финансирања науке и истраживања; уведени су компететивни пројекти који на неки начин имитирају европске, те се тако наши истраживачи , и пријављујући националне пројекте, вежбају за европску утакмицу. Тако да ми се чини да смо направили велики напредак. Дакле, волимо да верујемо да је на нашем примеру држава видела колико се исплати улагати у науку. И да сада то реплицира на много већој скали, са БИО4 кампусом, који има огроман потенцијал да привуче и научнике, и стартапе и индустрију око једне врло атрактивне теме – биотехнологије су заиста будућност. И ми као Институт Бисенс и ту видимо своје место и начин на који можемо да допринесемо. Једноставно, заједно смо јачи: у овом случају 2+2 није 4 него 8, када имате добру синергију између истраживача, науке и државе.

Текст и фото: Мирослав Стајић