ŠTA DONOSI BUDUĆNOST ZA INSTITUT BIOSENS? Prof. Dr Vesna Bengin, rukovodilac projekta „Antares”: U sinergiji istraživača, nauke i države, 2+2 nije 4 nego 8

Ovi centri dolaze iz različitih evropskih zemalja i bave se različitim temama. Institut Biosens je jedini centar te vrste u Srbiji i u fokusu mu je, kroz projekat „Antares”, na digitalizaciji poljoprivrede, ali tu su i centri iz Portugala, Slovačke ,Češke, Bugarske, Rumunije, Grčke, Kipra… Najveći broj njih bavi se zdravstvom, jer to jeste jedna od urgentnih tema, zatim novim materijalima, digitalizacijom, zaštitom životne sredine, agrarom, genetikom…

– Evropska unija je u proteklih deset godina investirala milijardu i po evra u formiranje evropskih centara naučne izvrsnosti, dakle u institucije koje će raditi vrhunsku nauku, ali i koje će omogućiti da se ta nauka pretvori u ekonomski rast, odnosno proizvode koji će ići na tržište – kaže za „Dnevnik” prof. dr Vesna Bengin, članica Upravnog odbora Instituta Biosens i rukovodilac projekta „Antares”. – Evropski centri izvrsnosti se sreću svake godine sa idejom da, prvo, među sobom podelimo ono što nas muči, ali i da naučimo jedni od drugih kako bismo brže i bolje išli ovim putem. Ali u suštini, ovde postoji ogromna odgovornost za tu veliku investiciju koju smo dobili, kako od Evropske kimisije tako i od naših država, koje su sve učestvovale u ovom procesu. Ilustracije radi, skoro pola milijarde evra je investirano samo u naučnu opremu u ovih četrdesetak centara izvrsnosti. 

Projekat „Antares”  ulazi u završnu fazu. Šta posle?

– Mi smo izuzetno ponosni na to da je „Antares” najveći naučni projekat koji je Evropska unija ikada finansirala u Srbiji . Kroz njega je negde Institut Biosens i nastao i postao ono što danas jeste – evropski centar izvrsnosti. Naravno, negde se uvek pribojavate kraja, kako ćete nastaviti da razvijate izvrsnu nauku, da održavate tu opremu koju imate, da zadržite ljude koje smo doveli iz celog sveta. Međutim, od prvog dana mi smo razmišljali o vremenu kada će se projekat završiti. I zato smo od samog početka pravili planove kako da svaka istraživačka pozicija postane održiva, kako da naše laboratorije budu održive, jer to su ogromni troškovi. To će, naravno, biti određeni šok, ali uspeli smo u ovih osam godina da se nametnemo u Evropi kao zaista vodeći naučni institut u oblasti digitalne poljoprivrede, uspeli smo da privučemo pažnju ne samo drugih naučnih institucija, sa kojima sarađujemo u preko 150 naučnih projekata sa ukupnim budžetom od oko 30-40 miliona evra dodatnog finansiranja u odnosu na „Antares”. Istovremeno uspeli smo da privučemo i pažnju države i državnih organa, jer i njima su potrebni precizni, relevantni podaci, kao i različita softevrska i hardveska rešenja.

 Koji su to „zidovi” na koje je nailazio „Antares”, a gde ste pronalazili prostor da pokažete naučnu izvrsnost? 

– Prvo, to su one prepreke koje su u nama samima. U odgovornosti istraživača da se bave temama koje su zaista bitne društvima u kojima živimo, nasuprot mišljenja istraživača da bismo trebali da se bavimo samo onim što nas interesuje. Ono što je poseban izazov jeste kako od naučnih rezultata napravite proizvode na tržištu, i to masovne proizvode. Tu govorimo o jednom procesu koji je u proseku dug deset godina. I to je ono što je našoj industriji teško da shvati: da mi danas razvijamo stvari koje će oni moći da upotrebe tek u sledećoj deceniji. 

U našoj javnosti se startapi uglavnom vezuju za IT sektor?

– Mi u stvari imamo jednu fantastičnu startnu poziciju, jer imamo autohtonu i originalno stvorenu startap zajednicu u Beogradu, Novom Sadu, ostatku Srbije. Svedoci smo da IT zajednica najčešće proizvodi softver. Ali IT je na neki način industrija siromašnih. Vama je dovoljan jedan računar, deset računara ili stotinu, i možete proizvoditi vrhunski softver i biti prepoznat. Međutim, mi smo videli kroz akceleratorski program, koji sprovodimo već godinama, da postoji itekako velik kapacitet, itekako dobre ideje za hardverska rešenja, nešto što zovemo hard tech. Ali to zaista jeste hard, teško. Jer niko od njih nema neophodnu infrastrukturu, laboratorije za razvoj takvih proizvoda, gde je potrebno uložiti ozbiljan novac u naučnu opremu, istraživače… Institut Biosens i tu negde vidi svoju  ulogu. Sva naša oprema je na raspolaganju ne samo naučnoj zajednici, nego i ljudima sa idejama, preduzetnicima, startapovima. I mi kroz treninge i mentorstva želimo da ih ohrabrimo na to da koriste sve ono gde naši eksperti mogu da im pomognu i da razvijaju svoje proizvode u oblasti hardvera. 

 Kako Institut Bisens vidi svoju budućnost u okviru BIO4 kampusa?

–Mi volimo da verujemo da su i naše aktivnosti u prethodnih osam godina i partnerstvo koje smo imali sa Ministarstvom  nauke na ovom projektu doprineli tome da nauka sada zaista dođe u sam vrh tema o kojima se govori, doneti su novi zakoni u oblasti nauke, promenjen je način finansiranja institucija… Razgovarajući sa kolegama u okviru Timing kluba iz drugih centara izvrsnosti, pokazalo se da mi imamo među najboljim sistemima finansiranja nauke i istraživanja; uvedeni su kompetetivni projekti koji na neki način imitiraju evropske, te se tako naši istraživači , i prijavljujući nacionalne projekte, vežbaju za evropsku utakmicu. Tako da mi se čini da smo napravili veliki napredak. Dakle, volimo da verujemo da je na našem primeru država videla koliko se isplati ulagati u nauku. I da sada to replicira na mnogo većoj skali, sa BIO4 kampusom, koji ima ogroman potencijal da privuče i naučnike, i startape i industriju oko jedne vrlo atraktivne teme – biotehnologije su zaista budućnost. I mi kao Institut Bisens i tu vidimo svoje mesto i način na koji možemo da doprinesemo. Jednostavno, zajedno smo jači: u ovom slučaju 2 2 nije 4 nego 8, kada imate dobru sinergiju između istraživača, nauke i države.

Tekst i foto: Miroslav Stajić