НЕМА МЕСТА ПАНИЦИ?
У СРЕДУ ВРХУНАЦ ПОПЛАВНОГ ТАЛАСА НА ДУНАВУ Ево где прво стиже и које ће нивое достићи велика река
Водостај у Дунаву ће сутра достићи пик код Апатина и Бездана.
Водостај Дунава у Србији је у порасту са тенденцијом стагнације до Бездана, низводно пораста, наводи се у стању вода и хидролошким изгледима Републичког хидрометеоролошког завода (РХМЗ). Врх поплавног таласа, који је најављен за сутра, за све хидролошке станице остаје у границама редовне одбране од поплава и крајем ове недеље и првог дана викенда биће у опадању.
Код Новог Сада пик воденог таласа се очекује у суботу 28. септембра када ће бити 600 cm, али неће прећи границу ванредне одбране од 700 cm.
На снази је редовна одбрана од поплава
Након катастрофалних поплава које је у средњој Европи изазвао циклон „Борис“, хидролог РХМЗ Дејан Владиковић је рекао за „Блиц“ да поплавни талас иде ка нама и да ће због тога све станице на нашем делу тока од Бездана до Новог Сада ући редовну одбрану од поплава, али неће прећи границу ванредне одбране.
- Пошто су у оквиру циклона биле јаке снежне падавине и велика количина снега је јако рано већ у Алпима, он ће се топити наредних дана и то ће успорити опадање овог таласа. Дакле, овај талас ће бити мало продужен због снега. Али, после скоро два месеца суше никакве алармантне ситуације неће бити –поручио је хидролог.
Упозорење РХМЗ
У хидролошком упозорењу РХМЗ се наводи да се врх таласа на Дунаву очекује:
код Бездана и Апатина 25. септембра
код Богојева 26. септембра
код Новог Сада 27/28. септембра
Водостај Дунава код Бездана до суботе
Дунав је на овој хидролошкој станици:
данас 671 cm
у среду ће бити 673 cm
у четвртак 658
у петак пада на 620
у суботу на 570 cm
Граница редовне одбране код Бездана је 500, а ванредне 700 cm.
Водостај Дунава код Апатина до суботе
Код Апапатина Дунав је:
данас 705 cm
у среду се очекује да буде 715 cm
у четвртак 713
у петак 690
у суботу 660 cm
Граница редовне одбране на хидролошкој станици Апатина је 600 cm, а ванредне 750 cm.
Водостај Дунава код Богојева до суботе
Дунав је код Богојева у висини од:
данас 626 cm
у среду се очекује 655 cm
у четвртак 670 cm
у петак 671 cm
у суботу 652 cm
Граница редовне одбране од поплава код хидролошке станице Богојево је 600 cm, док је граница ванредне одбране од поплава 700 cm.
Водостај Дунава код Бачке Паланке до суботе
Висина реке Дунав код Бачке Паланке је:
данас 525 cm
у среду ће бити 574 cm
у четвртак 612 cm
у петак 632 cm
у суботу 632 cm
Редовна одбрана од поплаве је на снази када Дунав на овом месту пређе 530 cm, а ванредна ако вода буде изнад 650 cm.
Водостај Дунава код Новог Сада до суботе
Поплавни талас је код хидролошке станице Нови Сад достигао:
данас 460 cm
сутра ће бити 498 cm
у четвртак се очекује 540 cm
у петак 572 cm
у суботу 600 cm
Према подацима са сајта РХМЗ, висина границе редовне одбране од поплава код Новог Сада је 450 cm, а ванредне одбране 700 cm.
Шта је узрок екстрема у свету и нашој земљи
Климатолог проф. др Владимир Ђурђевић каже да климатске промене директно утичу да метеоролошки екстреми буду још екстремнији него у прошлости, због чега су и падавине биле знатно јаче широм Европе. Навео је да је разлог и то што је данас атмосфера топлија него пре и може да прими већу количину водене паре. Зато је има 7 одсто више у атмосфери, и аутоматски сваки пут када падне киша можемо да очекујемо кишу која ће да буде јача него у прошлости.
- Климатске промене доприносе да циркуларни системи, као што су циклони и антициклони чешће буду троми у смислу њиховог премештања, тако да се дуже задржавају над одређеним подручјем, што је и сада био случај. Циклон „Борис“ се задржао мало дуже на подручју централне Европе него што је просечна прича. Обично циклони путују од запада према истоку, али у овом случају остао је заглављен и имали смо огромне акумулације кише. Да је падала киша само један дан и да је остала кише испадала источно од Пољске и Чешке, вероватно се не би десило све што се, нажалост, десило– каже за "Блиц" проф. др Ђурђевић.
Сваке године део Европе буде поплављен
Истовремено, због тромости ваздушних маса дешава се да температурни градијенти буду израженији и да се нагло пређе из јако топлог времена у јако хладно и да се онда опет брзо вратимо у топло. Све је повезано једно с другим.
- Када се погледа задњих 10-15 година у Европи, није да су сваке године биле катастрофалне поплаве, али су врло учестале. Прошле године су биле у Грчкој, а после је циклон отишао у Либију и направио је огроман проблем. Исто је дошло до пуцања бране и 10.000 људи је страдало. У Немачкој су 2021. биле велике поплаве са више од 100 жртава. Види се да сваке године неки део Европе буде погођен разорним поплава које су биле далеко ређе и имале су далеко мање последице средином прошлог века, пре него што се клима променила. Овакве промене сваке године су погубне и по инфраструктуру, по људе и за функционисање привреде – закључује Ђурђевић.
