U SREDU VRHUNAC POPLAVNOG TALASA NA DUNAVU Evo gde prvo stiže i koje će nivoe dostići velika reka

Vodostaj Dunava u Srbiji je u porastu sa tendencijom stagnacije do Bezdana, nizvodno porasta, navodi se u stanju voda i hidrološkim izgledima Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ). Vrh poplavnog talasa, koji je najavljen za sutra, za sve hidrološke stanice ostaje u granicama redovne odbrane od poplava i krajem ove nedelje i prvog dana vikenda biće u opadanju.

Kod Novog Sada pik vodenog talasa se očekuje u subotu 28. septembra kada će biti 600 cm, ali neće preći granicu vanredne odbrane od 700 cm.

Na snazi je redovna odbrana od poplava

Nakon katastrofalnih poplava koje je u srednjoj Evropi izazvao ciklon „Boris“, hidrolog RHMZ Dejan Vladiković je rekao za „Blic“ da poplavni talas ide ka nama i da će zbog toga sve stanice na našem delu toka od Bezdana do Novog Sada ući redovnu odbranu od poplava, ali neće preći granicu vanredne odbrane.

- Pošto su u okviru ciklona bile jake snežne padavine i velika količina snega je jako rano već u Alpima, on će se topiti narednih dana i to će usporiti opadanje ovog talasa. Dakle, ovaj talas će biti malo produžen zbog snega. Ali, posle skoro dva meseca suše nikakve alarmantne situacije neće biti –poručio je hidrolog.

Upozorenje RHMZ

U hidrološkom upozorenju RHMZ se navodi da se vrh talasa na Dunavu očekuje:

kod Bezdana i Apatina 25. septembra

kod Bogojeva 26. septembra
 

kod Novog Sada 27/28. septembra

Šta je uzrok ekstrema u svetu i našoj zemlji

Klimatolog prof. dr Vladimir Đurđević kaže da klimatske promene direktno utiču da meteorološki ekstremi budu još ekstremniji nego u prošlosti, zbog čega su i padavine bile znatno jače širom Evrope. Naveo je da je razlog i to što je danas atmosfera toplija nego pre i može da primi veću količinu vodene pare. Zato je ima 7 odsto više u atmosferi, i automatski svaki put kada padne kiša možemo da očekujemo kišu koja će da bude jača nego u prošlosti.

- Klimatske promene doprinose da cirkularni sistemi, kao što su cikloni i anticikloni češće budu tromi u smislu njihovog premeštanja, tako da se duže zadržavaju nad određenim područjem, što je i sada bio slučaj. Ciklon „Boris“ se zadržao malo duže na području centralne Evrope nego što je prosečna priča. Obično cikloni putuju od zapada prema istoku, ali u ovom slučaju ostao je zaglavljen i imali smo ogromne akumulacije kiše. Da je padala kiša samo jedan dan i da je ostala kiše ispadala istočno od Poljske i Češke, verovatno se ne bi desilo sve što se, nažalost, desilo– kaže za "Blic" prof. dr Đurđević.

Svake godine deo Evrope bude poplavljen

Istovremeno, zbog tromosti vazdušnih masa dešava se da temperaturni gradijenti budu izraženiji i da se naglo pređe iz jako toplog vremena u jako hladno i da se onda opet brzo vratimo u toplo. Sve je povezano jedno s drugim.

- Kada se pogleda zadnjih 10-15 godina u Evropi, nije da su svake godine bile katastrofalne poplave, ali su vrlo učestale. Prošle godine su bile u Grčkoj, a posle je ciklon otišao u Libiju i napravio je ogroman problem. Isto je došlo do pucanja brane i 10.000 ljudi je stradalo. U Nemačkoj su 2021. bile velike poplave sa više od 100 žrtava. Vidi se da svake godine neki deo Evrope bude pogođen razornim poplava koje su bile daleko ređe i imale su daleko manje posledice sredinom prošlog veka, pre nego što se klima promenila. Ovakve promene svake godine su pogubne i po infrastrukturu, po ljude i za funkcionisanje privrede – zaključuje Đurđević.