СРБИЈА ДОБИЈА ХЕЛИКОПТЕРСКУ ХИТНУ ПОМОЋ Познат и датум када стиже најбржи начин транспорта пацијента

Један од циљева Министарства унутрашњих послова до 2030. године је боље деловање хитних служби након саобраћајних незгода, између осталог, кроз покретање хеликоптерског хитног медицинског транспорта. На тај начин би повређени, којих је у Србији око 3.000 годишње, помоћ добијали од хитних служби на лицу места а затим и на путу до болнице.

Када је сваки минут златан, полазак за два до 10 минута ка повређенима представља значајну разлику у борби за живот. Хеликоптерска хитна медицинска служба односно ХЕМС значи да би помоћ могли да добијају и у ваздуху. Истовремено, олакшао би се долазак до критичних пацијената на неприступачним местима или у колонама.

Пилот Хеликоптерске јединице МУП-а Србије Милош Милутиновић каже да су хеликоптери који се користе за те сврхе модуларног карактера у које се инсталира додатна опрема, чиме постају једна права мала болница, која служи да спаси унесрећеног и да одржи његово стање док се не стигне до болнице.

- Поред тога, све те установе које збрињавају такве пацијенте морају да поседују адекватну инфраструктуру за пријем хеликоптера, у смислу хелидрома. Ми за сада имамо један оперативан хелидром у Нишу, у Клиничком центру у Нишу и један на Бањичком вису - наводи Милутиновић.

Колико хеликоптерски медицински сервис, односно један својеврсни санитет у ваздуху, додатно штеди драгоцене минуте критичним пацијентима, показује и то што би, на пример, за превоз пацијената од Пећинаца до ВМА било потребно око 15 минута и то у различитим временским условима.

За критичне пацијенте пре транспорта кључна је стабилизација на месту несреће, а затим добра припрема медицинских тимова, додатна обука за сваку ситуацију. Лекари подсећају и да у ваздуху имају додатне елементе о којима морају да брину.

- Имате вибрације, промену темепературе, а пацијентима морају да се санирају повреде, нпр. грудног коша а може доћи до погоршања, поремећаја срчаног ритма - истиче шеф Амбуланте реанимације Ургентног центра УКЦС др Марија Миленковић.

И пилоти се прилагођавају околностима. Овакав сервис захтева да размишљају о брзини али и врсти повреда особе коју превозе. Искуство с превозом повређених имају многи, али је мало оних који су возили критичне пацијенте док им се пружа помоћ.

Милош Милутиновић указује на то да такве задатке издваја од других психолошки притисак који осећају.

- Својом професионалношћу, временом реакције, тиме што ћете хеликоптер да доведете до крајњих граница утичете на могућност да некоме спасите живот, знајући да можете да стигнете пет или десет минута раније до места несреће или од места несреће до болнице - напомиње пилот МУП-а Србије.

Такав сервис већ је покренут у Мађарској, Румунији, Бугарској као и у Хрватској, где је за мање од годину дана Хеликоптерска хитна медицинска служба имала готово 1.400 интервенција. Најчешће тимове су покретали због кардиоваскуларних болести, траума и неуролошких поремећаја.