SRBIJA DOBIJA HELIKOPTERSKU HITNU POMOĆ Poznat i datum kada stiže najbrži način transporta pacijenta

Jedan od ciljeva Ministarstva unutrašnjih poslova do 2030. godine je bolje delovanje hitnih službi nakon saobraćajnih nezgoda, između ostalog, kroz pokretanje helikopterskog hitnog medicinskog transporta. Na taj način bi povređeni, kojih je u Srbiji oko 3.000 godišnje, pomoć dobijali od hitnih službi na licu mesta a zatim i na putu do bolnice.

Kada je svaki minut zlatan, polazak za dva do 10 minuta ka povređenima predstavlja značajnu razliku u borbi za život. Helikopterska hitna medicinska služba odnosno HEMS znači da bi pomoć mogli da dobijaju i u vazduhu. Istovremeno, olakšao bi se dolazak do kritičnih pacijenata na nepristupačnim mestima ili u kolonama.

Pilot Helikopterske jedinice MUP-a Srbije Miloš Milutinović kaže da su helikopteri koji se koriste za te svrhe modularnog karaktera u koje se instalira dodatna oprema, čime postaju jedna prava mala bolnica, koja služi da spasi unesrećenog i da održi njegovo stanje dok se ne stigne do bolnice.

- Pored toga, sve te ustanove koje zbrinjavaju takve pacijente moraju da poseduju adekvatnu infrastrukturu za prijem helikoptera, u smislu helidroma. Mi za sada imamo jedan operativan helidrom u Nišu, u Kliničkom centru u Nišu i jedan na Banjičkom visu - navodi Milutinović.

Koliko helikopterski medicinski servis, odnosno jedan svojevrsni sanitet u vazduhu, dodatno štedi dragocene minute kritičnim pacijentima, pokazuje i to što bi, na primer, za prevoz pacijenata od Pećinaca do VMA bilo potrebno oko 15 minuta i to u različitim vremenskim uslovima.

Za kritične pacijente pre transporta ključna je stabilizacija na mestu nesreće, a zatim dobra priprema medicinskih timova, dodatna obuka za svaku situaciju. Lekari podsećaju i da u vazduhu imaju dodatne elemente o kojima moraju da brinu.

- Imate vibracije, promenu temeperature, a pacijentima moraju da se saniraju povrede, npr. grudnog koša a može doći do pogoršanja, poremećaja srčanog ritma - ističe šef Ambulante reanimacije Urgentnog centra UKCS dr Marija Milenković.

I piloti se prilagođavaju okolnostima. Ovakav servis zahteva da razmišljaju o brzini ali i vrsti povreda osobe koju prevoze. Iskustvo s prevozom povređenih imaju mnogi, ali je malo onih koji su vozili kritične pacijente dok im se pruža pomoć.

Miloš Milutinović ukazuje na to da takve zadatke izdvaja od drugih psihološki pritisak koji osećaju.

- Svojom profesionalnošću, vremenom reakcije, time što ćete helikopter da dovedete do krajnjih granica utičete na mogućnost da nekome spasite život, znajući da možete da stignete pet ili deset minuta ranije do mesta nesreće ili od mesta nesreće do bolnice - napominje pilot MUP-a Srbije.

Takav servis već je pokrenut u Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj kao i u Hrvatskoj, gde je za manje od godinu dana Helikopterska hitna medicinska služba imala gotovo 1.400 intervencija. Najčešće timove su pokretali zbog kardiovaskularnih bolesti, trauma i neuroloških poremećaja.