Posle nedelju, dve beba već može da bude krštena MAJKA U OVOM SLUČAJU NE SME DA BUDE PRISUTNA NA OBREDU Crkva ne dopušta!

Jedan se tiče majki i njihovog prisustva u crkvi tokom same ceremonije, a u jednom slučaju one ne bi smele da budu u 'svetoj kući' i uz svoju bebu.

Krštenje je Sveta tajna kojom čovek postaje hrišćanin i član crkve. Samo kršten čovek ima pravo na sve ostale tajne i obrede u crkvi. Brojni su običaji vezani za ovu Svetu tajnu, a mi ćemo ovde izneti koji su to običaji u našoj veri važni i ispravni, odnosno šta je važno za crkvu, počev od samog rođenja deteta.

Čim dete malo ojača, posle nedelju dve, može se izvršiti krštenje. Crkva preporučuje da se krštenje obavi što pre, jer ukoliko bi se desio nesrećan slučaj, da dete umre nekršteno, nad njim se ne može izvršiti opelo, navodi se na portalu "pravoslavnikalendar.rs".
 

Kako podseća Žena Blic, najstariji običaji nalažu da se dete krsti dok je još sasvim malo, tačnije pre proslave prvog rođendana, dok je krštenje odraslih manje popularno. Poslednjih decenija u našem narodu neretko se organizuje prvi rođendan i krštenje istog dana - što se ispostavlja kao dobra odluka.
 

Nakon što odlučite da krstite svoje dete podrazumeva se da se o svemu dogovorite sa sveštenikom i upoznate sa pravilima koje vam on saopšti.
Ukoliko se dete krštava pre četrdesetog dana, od rođenja, majka ne može da prisustvuje krštenju, jer se žena četrdeset dana posle porođaja smatra nečistom. Inače, ako se krštenje obavlja posle četrdeset dana, preporučljivo je i poželjno da majka prisustvuje krštenju, jer je to veliki dan i za njeno dete i nju samu.

Kum na krštenju
 

Pored sveštenika koji krštava, važan činilac i važna ličnost na krštenju jeste kum. Kum daje ime detetu. On je svedok krštenja i duhovni otac deteta, koje se krštava. 

Zato kum mora biti pravoslavne vere, kršten, čistog i moralnoga život, mora biti punoletan - dakle, telesno i duhovno zrela osoba, i da ima fizičku mogućnost da učestvuje u svetoj tajni krštenja. Roditelji ne mogu biti kumovi svojoj deci, a takođe i monasi ne mogu kumovati na krštenju.
U našem narodu je institucija kumstva na velikoj visini. Narod ne kaže uzalud: "Bog na nebu - kum na zemlji".
 

Vreme krštenja
 

Imajući u vidu da svečani događaj krštenja prate obavezno i gozbe, dakle, pripreme svečanog ručka, crkva preporučuje da se krštenja obavljaju u dane kada se mrsi, a u protivnom, ako se krštenje obavlja uz post, obavezno treba spremati posnu hranu. Veliki greh čine oni roditelji, koji za tako važan i veliki dan i događaj svoga deteta uz post pripremaju mrsnu hranu, i tako navlače prokletstvo na sebe i svoje nedužno dete. Inače, krštenje se može izvršiti u svaki dan, i u svako doba dana i noći.
 

Dobro je ukoliko se može krštenje obaviti praznikom, i to pre podne "dok napreduje dan", i kada sveštenik završi svetu liturgiju i kada se pričesti, a dobro bi bilo da se i roditelji taj dan pričeste, ukoliko nije u onih prvih četrdeset, kada majka ne sme u crkvu.
Šta je znamenje?
 

Posle nekoliko dana od porođaja, kada majka i dete izađu iz porodilišta, vrši se znamenje deteta. Naime, neko od mlađih ukućana, srodnika ili komšija, odlazi kod nadležnog sveštenika, sa jednom flašom za vodu po znamenje. Sveštenik osveti vodicu, naspe u flašu, stavi u nju jedan stručak bosiljka i daje detetu ime, koje dete nosi do krštenja. To ime se zove "ime na znamenju". Ovo se vrši u spomen, kada su malog Hrista odneli u osmi dan u hram i kada je dobio ime. Vodica u flaši se donosi kući, i po narodnom običaju ta vodica se dodaje četrdeset dana u vodu kojom se kupa dete, ili sve do krštenja.