ПОКРЕТ ГОРАНА ВОЈВОДИНЕ ВРЕМЕШНА ОРГАНИЗАЦИЈА У МОДЕРНОМ ИЗДАЊУ Природа и деца су добитна комбинација У СРЕМСКЕ КАРЛОВЦЕ ГОСТИ ДОЛАЗИЛИ из више од 80 држава СА СВИХ КОНТИНЕНАТА
Настао пре шест и по деценија с циљем да решава проблем с недостатком шума Покрет горана Војводине (ПГВ) временом се трансформисао у модерну организацију која на првом месту и даље ради у области заштите и унапређења природе и животне средине, али су методи деловања и циљеви прилагођени изазовима времена.
Преселивши се 2008. године у Сремске Карловце сврстао се у групу малобројних организација на територији Војводине које су седиште пренеле у малу средину.
У Војводини имамо и данас шумице које су подигнуте у време настанка организације и мало после тога (Алекса Јефтић)
Данас функционише као цивилна организација која је усмерена првенствено ка томе да подиже свест и делује активно у локаланој заједници, али и на подручју целе државе на пољу заштите животне средине и природе као и на то да мотивише грађане да се укључе у решавање проблема у тој области.
- Покрет горана Војводине је организација која активно ради с децом и младима, али и одраслима и при том сарађује са бројним организацијама на локалном, регионалном и међународном нивоу - каже кординатор програма за заштиту животне средине у ПГВ Душица Миленковић.
- Члан је многих мрежа у нашој земљи и иностранству са којима учествује у реализацији бројних пројеката који се тичу младих и заштите животне средине. Организујемо радионице, програме, кампове и обуке у различитим периодима године. Некада је Покрет горана био најактивнији у пролеће и јесен, а сада су активности распоређене током целе године.
Од почетка деловања у Сремским Карловцима више од 20.000 младих боравило је и учествовало у едукацијама, волонтерским активностима, научним скуповима, који су реализовани у Еколошком центру „Радуловачки”, што је између 1.000 и 1.5000 годишње.
- Гости су долазили са свих континената осим са Арктика и из више од 80 држава. Најбројнији су били из Европе, из које смо имали госте из сваке државе. На краће едукације, размене, волонтерске кампове, студијске посете или дуже као што је дугорочно волонтирање од шест месеци до годину је преко ПГВ отишло и вратило се више од 800 младих. Омладински клуб СКОК сада има тридесетак активних чланова, а више од 100 младих је учествовало у барем једној активности лане, што је иначе годишњи просек, ако се изузме 2020. због пандемије - истиче менаџер Еколошког центра „Радуловачки” Никола Благојевић.
Уважавање потреба младих
Сремскокарловачки омладински клуб (СКОК) један је од програма који се у континуитету спроводи од 2008. Његова специфичност је у томе што покушава да одговори на потребе младих и на оно што је њима занимљиво да раде.
- Младима нудимо ресурсе како физичке тако и финансијске, али и менторску подршку омладинских радника како би нешто научили и заједно осмислили пројекте за које цене да су битни за њих и локалну заједницу и спровели их сами у дело – каже координатор омладинских програма Владимир Будалић.
- Имамо различите програме у које се они укључују, а гледамо да они употпуне понуду у граду која је слаба.
Програм за децу и младе по ком је ПГВ препознатљив „За чистије и зеленије школе у Војводини“ годишње окупи више од 100 образовних установа, а кроз програм наградно-едукативног излета у Сремске Карловце, које за најуспешније установе организују горани прошло је до сада више од 7.000 деце из Војводине, док је 300 просветних радника похађало сертификоване едукативне програме.
- Део програма организујемо ми, а део друге организације које су изабрале да баш код нас реализују своје активности јер је Еколошки центар „Радуловачки“ формиран и наменски грађен за семинаре, тренинге и пријем гостију, и у њему на добар начин могу да реализују то што су замислили. Имамо госте који годинама користе наш објекат за једнодневне или вишедневне програме због добрих услова и због онога што Сремски Карловци нуде у културном и еколошком погледу - истиче Душица Миленковић.
По речима Душице Миленковић, Еколошки центар је постао препознатљив као центар који пружа знања и ради са децом, младима и наставницима.
- Трудимо се да деци понудимо практична знања која се могу применити и олакшати им рад у школи, и могу да их заинтересују да и када одрасту учествују у активностима које су добре за околину, локалну заједницу и њих саме. Реч је о једнодневним излетима, радионицама, вишедневним камповима који се тичу заштите природе и животне средине на различите начине. Ове зиме смо увели нови програм под називом „Зимска авантура“ да дечји распуст учинимо богатијим. Сарађујемо са све три карловачке школе у складу са њиховим интересовањима, као и са децом из Новог Сада - каже Душица.
Програм за децу и младе по ком је ПГВ препознатљив „За чистије и зеленије школе у Војводини” годишње окупи више од 100 образовних установа (Душица Миленковић)
Еколошки центар „Радуловачки“ од 2017. године носилац је ознаке квалитета Европски омладиски центар, једини ван Европске уније, која је показатељ квалитета самог објекта, али и програма који се одржавају у њему. Лиценца је продужена до 2025. што, по речима Душице Миленковић, значи да су горани оправдали поверење и наставили да раде на квалитетан начин као и да су и садржаји, теме и објакат на нивоу сличних у целој Европи.
У Сремским Карловцима, где делује од 2008, Покрет горана Војводине је еколошке капацитете места претворио у туристички производ. Иницијатива за тако нешто се појавила приликом ангажмана на Старом Дунавцу, о ком се старају девет година и који су они као и други Карловчани доживели као добро које треба чувати.
- Направили смо учиноницу у природи за одржавање програма, поставили шест комплета мобилијара, још једну летњу учионицу, канте за семеће, осматрачницу за птице - каже Марко Љубичић, задужен за ту област.
- Покушавамо да ревитализујемо што више тај простор, афирмишемо га и заштитимо. Пред нама је наставак уређења Дунавца како би корисници што квалитетније проводили време у природи. Организујемо тим билдинге за комепаније које су заинтересоване да проведу време у природи тако што ће оставити свој удео у развоју подручја.
Едукација испливала на прво место
Председник Покрета горана Војводине Алекса Јефтић каже да убрзо по оснивању није било места без те организације која је утицала на изглед улица и других јавних простора.
- У Војводини имамо и данас шумице које су подигнуте у време настанка организације и мало после тога - прича Алекса Јефтић. - У Новом Саду смо четвртком радили са децом. С јесени смо садили стабо генерације, уређивали школска дворишта... Нови Сад је био специфичан јер је имао пажљив однос према својој околони. Манифестације су имале на хиљаде учесника - деце који су на разне начине допринели да Нови Сад почетком деведесетих буде један од најуређенијих градова у Југославији. Нисмо имали могућности за даље пошумљавање у истој мери пошто су тај део посла преузела јавна предузећа, али смо ми пронашли себе у томе да се бавимо едукацијом и свих ових година то радимо. Пре тридесетак година осмислили смо акције Новосадско пролеће и Цветне пијаце да бисмо људе који су остали без посла мотивисали да се баве нечим, а ми смо организујући те акције пласирали њихове производе.
Покрет горана Војводине се не финансира из буџета већ за одржавање објекта и реализацију активности добија новац на основу пројеката, од домаћих и страних донатора, као и уступањем смештајних капацитета и конференцијских сала другим организацијама.
Приликом организовања програма као средство информисања најчешће користе друштвене мреже и пре свега новосадска јавна гласила јер Сремски Карловци немају своје.