POKRET GORANA VOJVODINE VREMEŠNA ORGANIZACIJA U MODERNOM IZDANJU Priroda i deca su dobitna kombinacija U SREMSKE KARLOVCE GOSTI DOLAZILI iz više od 80 država SA SVIH KONTINENATA
Nastao pre šest i po decenija s ciljem da rešava problem s nedostatkom šuma Pokret gorana Vojvodine (PGV) vremenom se transformisao u modernu organizaciju koja na prvom mestu i dalje radi u oblasti zaštite i unapređenja prirode i životne sredine, ali su metodi delovanja i ciljevi prilagođeni izazovima vremena.
Preselivši se 2008. godine u Sremske Karlovce svrstao se u grupu malobrojnih organizacija na teritoriji Vojvodine koje su sedište prenele u malu sredinu.
U Vojvodini imamo i danas šumice koje su podignute u vreme nastanka organizacije i malo posle toga (Aleksa Jeftić)
Danas funkcioniše kao civilna organizacija koja je usmerena prvenstveno ka tome da podiže svest i deluje aktivno u lokalanoj zajednici, ali i na području cele države na polju zaštite životne sredine i prirode kao i na to da motiviše građane da se uključe u rešavanje problema u toj oblasti.
- Pokret gorana Vojvodine je organizacija koja aktivno radi s decom i mladima, ali i odraslima i pri tom sarađuje sa brojnim organizacijama na lokalnom, regionalnom i međunarodnom nivou - kaže kordinator programa za zaštitu životne sredine u PGV Dušica Milenković.
- Član je mnogih mreža u našoj zemlji i inostranstvu sa kojima učestvuje u realizaciji brojnih projekata koji se tiču mladih i zaštite životne sredine. Organizujemo radionice, programe, kampove i obuke u različitim periodima godine. Nekada je Pokret gorana bio najaktivniji u proleće i jesen, a sada su aktivnosti raspoređene tokom cele godine.
Od početka delovanja u Sremskim Karlovcima više od 20.000 mladih boravilo je i učestvovalo u edukacijama, volonterskim aktivnostima, naučnim skupovima, koji su realizovani u Ekološkom centru „Radulovački”, što je između 1.000 i 1.5000 godišnje.
- Gosti su dolazili sa svih kontinenata osim sa Arktika i iz više od 80 država. Najbrojniji su bili iz Evrope, iz koje smo imali goste iz svake države. Na kraće edukacije, razmene, volonterske kampove, studijske posete ili duže kao što je dugoročno volontiranje od šest meseci do godinu je preko PGV otišlo i vratilo se više od 800 mladih. Omladinski klub SKOK sada ima tridesetak aktivnih članova, a više od 100 mladih je učestvovalo u barem jednoj aktivnosti lane, što je inače godišnji prosek, ako se izuzme 2020. zbog pandemije - ističe menadžer Ekološkog centra „Radulovački” Nikola Blagojević.
Uvažavanje potreba mladih
Sremskokarlovački omladinski klub (SKOK) jedan je od programa koji se u kontinuitetu sprovodi od 2008. Njegova specifičnost je u tome što pokušava da odgovori na potrebe mladih i na ono što je njima zanimljivo da rade.
- Mladima nudimo resurse kako fizičke tako i finansijske, ali i mentorsku podršku omladinskih radnika kako bi nešto naučili i zajedno osmislili projekte za koje cene da su bitni za njih i lokalnu zajednicu i sproveli ih sami u delo – kaže koordinator omladinskih programa Vladimir Budalić.
- Imamo različite programe u koje se oni uključuju, a gledamo da oni upotpune ponudu u gradu koja je slaba.
Program za decu i mlade po kom je PGV prepoznatljiv „Za čistije i zelenije škole u Vojvodini“ godišnje okupi više od 100 obrazovnih ustanova, a kroz program nagradno-edukativnog izleta u Sremske Karlovce, koje za najuspešnije ustanove organizuju gorani prošlo je do sada više od 7.000 dece iz Vojvodine, dok je 300 prosvetnih radnika pohađalo sertifikovane edukativne programe.
- Deo programa organizujemo mi, a deo druge organizacije koje su izabrale da baš kod nas realizuju svoje aktivnosti jer je Ekološki centar „Radulovački“ formiran i namenski građen za seminare, treninge i prijem gostiju, i u njemu na dobar način mogu da realizuju to što su zamislili. Imamo goste koji godinama koriste naš objekat za jednodnevne ili višednevne programe zbog dobrih uslova i zbog onoga što Sremski Karlovci nude u kulturnom i ekološkom pogledu - ističe Dušica Milenković.
Po rečima Dušice Milenković, Ekološki centar je postao prepoznatljiv kao centar koji pruža znanja i radi sa decom, mladima i nastavnicima.
- Trudimo se da deci ponudimo praktična znanja koja se mogu primeniti i olakšati im rad u školi, i mogu da ih zainteresuju da i kada odrastu učestvuju u aktivnostima koje su dobre za okolinu, lokalnu zajednicu i njih same. Reč je o jednodnevnim izletima, radionicama, višednevnim kampovima koji se tiču zaštite prirode i životne sredine na različite načine. Ove zime smo uveli novi program pod nazivom „Zimska avantura“ da dečji raspust učinimo bogatijim. Sarađujemo sa sve tri karlovačke škole u skladu sa njihovim interesovanjima, kao i sa decom iz Novog Sada - kaže Dušica.
Program za decu i mlade po kom je PGV prepoznatljiv „Za čistije i zelenije škole u Vojvodini” godišnje okupi više od 100 obrazovnih ustanova (Dušica Milenković)
Ekološki centar „Radulovački“ od 2017. godine nosilac je oznake kvaliteta Evropski omladiski centar, jedini van Evropske unije, koja je pokazatelj kvaliteta samog objekta, ali i programa koji se održavaju u njemu. Licenca je produžena do 2025. što, po rečima Dušice Milenković, znači da su gorani opravdali poverenje i nastavili da rade na kvalitetan način kao i da su i sadržaji, teme i objakat na nivou sličnih u celoj Evropi.
U Sremskim Karlovcima, gde deluje od 2008, Pokret gorana Vojvodine je ekološke kapacitete mesta pretvorio u turistički proizvod. Inicijativa za tako nešto se pojavila prilikom angažmana na Starom Dunavcu, o kom se staraju devet godina i koji su oni kao i drugi Karlovčani doživeli kao dobro koje treba čuvati.
- Napravili smo učinonicu u prirodi za održavanje programa, postavili šest kompleta mobilijara, još jednu letnju učionicu, kante za semeće, osmatračnicu za ptice - kaže Marko Ljubičić, zadužen za tu oblast.
- Pokušavamo da revitalizujemo što više taj prostor, afirmišemo ga i zaštitimo. Pred nama je nastavak uređenja Dunavca kako bi korisnici što kvalitetnije provodili vreme u prirodi. Organizujemo tim bildinge za komepanije koje su zainteresovane da provedu vreme u prirodi tako što će ostaviti svoj udeo u razvoju područja.
Edukacija isplivala na prvo mesto
Predsednik Pokreta gorana Vojvodine Aleksa Jeftić kaže da ubrzo po osnivanju nije bilo mesta bez te organizacije koja je uticala na izgled ulica i drugih javnih prostora.
- U Vojvodini imamo i danas šumice koje su podignute u vreme nastanka organizacije i malo posle toga - priča Aleksa Jeftić. - U Novom Sadu smo četvrtkom radili sa decom. S jeseni smo sadili stabo generacije, uređivali školska dvorišta... Novi Sad je bio specifičan jer je imao pažljiv odnos prema svojoj okoloni. Manifestacije su imale na hiljade učesnika - dece koji su na razne načine doprineli da Novi Sad početkom devedesetih bude jedan od najuređenijih gradova u Jugoslaviji. Nismo imali mogućnosti za dalje pošumljavanje u istoj meri pošto su taj deo posla preuzela javna preduzeća, ali smo mi pronašli sebe u tome da se bavimo edukacijom i svih ovih godina to radimo. Pre tridesetak godina osmislili smo akcije Novosadsko proleće i Cvetne pijace da bismo ljude koji su ostali bez posla motivisali da se bave nečim, a mi smo organizujući te akcije plasirali njihove proizvode.
Pokret gorana Vojvodine se ne finansira iz budžeta već za održavanje objekta i realizaciju aktivnosti dobija novac na osnovu projekata, od domaćih i stranih donatora, kao i ustupanjem smeštajnih kapaciteta i konferencijskih sala drugim organizacijama.
Prilikom organizovanja programa kao sredstvo informisanja najčešće koriste društvene mreže i pre svega novosadska javna glasila jer Sremski Karlovci nemaju svoje.