ПЕДАГОШКИ АСИСТЕНТИ У РЕДОВНИМ ШКОЛАМА Неопходни ђацима са сметњама у развоју и инвалидитетом
Од дискриминаторног става како треба да иду у специјалне школе и оспособе се да буду корисни чланови друштва, а не да добију „диплому четвртог степена и буду ’срећни’ а неспособни за живот”, преко тврдње да је неопходна подршка стручњака, и то свакодневно, „јер је свако дете прича за себе”, до захтева за новчаном надокнадом или смањеним бројем часова редовне наставе – такве су већином реакције средњошколских просветних радника у погледу ђака са сметњама у развоју и инвалидитетом.
У истраживању „Улагањем у образовање данас – осигурајмо боље сутра, за све”, које је у 11 редовних средњих школа спровело удружење Бази Мили, страх и некомпетентност да ради са оваквим ученицима осећа 39 одсто испитаника, а само 3,4 одсто нема ту дилему јер су похађали обуке, читали литературу и имају подршку тима и стручне службе у школи.
Према подацима Министарства просвете, имамо 510 средњих школа чији је оснивач Република Србија, а које би требало да добијају подршку из 13 постојећих ресурсних центара. И док је на располагању детаљна статистика о редовној ученичкој популацији, нигде нећемо пронаћи колико се ђака образује по ИОП-у, колико их се уписало у средње школе, а колико завршило, те се не стиче слика о квалитету пружене додатне образовне подршке, нити о оспособљености ученика са сметњама у развоју и инвалидитетом за даље школовање или запошљавање, истичу у истраживању. У пракси се, додају, суочавамо и са тиме да су педагошки асистенти ангажовани у 231 од 1.273 основне школе, а у девет средњих од укупно 510, и то искључиво за ученике ромске националности којима је потребна додатна подршка.
Нема података колико се ђака образује по ИОП-у, колико их се уписало у средње школе, а колико завршило
„Ниједна школа у Србији, ни основна, ни средња, није могла до сада да испуни ове услове за добијање педагошког асистента за ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом”, наводе, додајући како је то показатељ да системски није решена подршка предвиђена правном регулативом од 2019. године.
Због тога је циљ овог пројекта и заговарање измене Правилника, у члану 14б, који прописује високе критеријуме. Рецимо, један од услова да школа добије педагошког асистента јесте да нема ангажованог дефектолога на пословима стручног сарадника или наставника. Међутим, 88,3% испитаника из истраживања потврдило је да су дефектолози били ангажовани, али само једном недељно на два сата, у периоду од месец дана, те да им је рад био једино саветодаван, те усмерен искључиво на наставни кадар.
Ниједна школа у Србији, ни основна ни средња, до сада није могла да испуни прописане услове за добијање педагошког асистента за ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом, због чега се предлажу измене Правилника, у члану 14б, који прописује високе, недостижне критеријуме
Други недостижан критеријум је што школа треба да има најмање десет ученика којима је потребна додатна подршка у образовању, на основу мишљења Интерресорне комисије и препоруке Тима за инклузивно образовање на нивоу установе. Правилник такође прописује да „педагошки асистент који пружа подршку ученицима са сметњама у развоју и инвалидитетом остварује пуну норму у раду са 20 ученика који стичу образовање у складу са ИОП-ом 2”.
С. Милачић