PEDAGOŠKI ASISTENTI U REDOVNIM ŠKOLAMA Neophodni đacima sa smetnjama u razvoju i invaliditetom
Od diskriminatornog stava kako treba da idu u specijalne škole i osposobe se da budu korisni članovi društva, a ne da dobiju „diplomu četvrtog stepena i budu ’srećni’ a nesposobni za život”, preko tvrdnje da je neophodna podrška stručnjaka, i to svakodnevno, „jer je svako dete priča za sebe”, do zahteva za novčanom nadoknadom ili smanjenim brojem časova redovne nastave – takve su većinom reakcije srednjoškolskih prosvetnih radnika u pogledu đaka sa smetnjama u razvoju i invaliditetom.
U istraživanju „Ulaganjem u obrazovanje danas – osigurajmo bolje sutra, za sve”, koje je u 11 redovnih srednjih škola sprovelo udruženje Bazi Mili, strah i nekompetentnost da radi sa ovakvim učenicima oseća 39 odsto ispitanika, a samo 3,4 odsto nema tu dilemu jer su pohađali obuke, čitali literaturu i imaju podršku tima i stručne službe u školi.
Prema podacima Ministarstva prosvete, imamo 510 srednjih škola čiji je osnivač Republika Srbija, a koje bi trebalo da dobijaju podršku iz 13 postojećih resursnih centara. I dok je na raspolaganju detaljna statistika o redovnoj učeničkoj populaciji, nigde nećemo pronaći koliko se đaka obrazuje po IOP-u, koliko ih se upisalo u srednje škole, a koliko završilo, te se ne stiče slika o kvalitetu pružene dodatne obrazovne podrške, niti o osposobljenosti učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom za dalje školovanje ili zapošljavanje, ističu u istraživanju. U praksi se, dodaju, suočavamo i sa time da su pedagoški asistenti angažovani u 231 od 1.273 osnovne škole, a u devet srednjih od ukupno 510, i to isključivo za učenike romske nacionalnosti kojima je potrebna dodatna podrška.
Nema podataka koliko se đaka obrazuje po IOP-u, koliko ih se upisalo u srednje škole, a koliko završilo
„Nijedna škola u Srbiji, ni osnovna, ni srednja, nije mogla do sada da ispuni ove uslove za dobijanje pedagoškog asistenta za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom”, navode, dodajući kako je to pokazatelj da sistemski nije rešena podrška predviđena pravnom regulativom od 2019. godine.
Zbog toga je cilj ovog projekta i zagovaranje izmene Pravilnika, u članu 14b, koji propisuje visoke kriterijume. Recimo, jedan od uslova da škola dobije pedagoškog asistenta jeste da nema angažovanog defektologa na poslovima stručnog saradnika ili nastavnika. Međutim, 88,3% ispitanika iz istraživanja potvrdilo je da su defektolozi bili angažovani, ali samo jednom nedeljno na dva sata, u periodu od mesec dana, te da im je rad bio jedino savetodavan, te usmeren isključivo na nastavni kadar.
Nijedna škola u Srbiji, ni osnovna ni srednja, do sada nije mogla da ispuni propisane uslove za dobijanje pedagoškog asistenta za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, zbog čega se predlažu izmene Pravilnika, u članu 14b, koji propisuje visoke, nedostižne kriterijume
Drugi nedostižan kriterijum je što škola treba da ima najmanje deset učenika kojima je potrebna dodatna podrška u obrazovanju, na osnovu mišljenja Interresorne komisije i preporuke Tima za inkluzivno obrazovanje na nivou ustanove. Pravilnik takođe propisuje da „pedagoški asistent koji pruža podršku učenicima sa smetnjama u razvoju i invaliditetom ostvaruje punu normu u radu sa 20 učenika koji stiču obrazovanje u skladu sa IOP-om 2”.
S. Milačić