Несташица познатих лекова АСПИРИНА НЕЋЕ БИТИ СВЕ ДО ОКТОБРА Озбиљна упозорења стижу из Хрватске
Фармацеутске компаније пријавиле су нову несташицу познатих лекова на хрватском тржишту. Неких неће бити чак до октобра.
Према писању портала Даница, компанија Бајер пријавила је несташицу антипиретика и аналгетика Аспирин плус Ц форте 800 мг/480 мг шумеће таблете, чије су супстанце ацетилсалицилна киселина и аскорбатна киселина.
Разлози несташице повезани су с производњом, а лека неће бити од 15. фебруара до почетка априла.
Плива је пријавила несташицу клавоцин 500 мг + 100 мг прашак за раствор за инјекцију/инфузију, чије су супстанце амоксицилин-натријум и калијум-клавуланат. Разлози су такође везани за производњу, а лека неће бити до 30. септембра.
Фармацеутска компанија Белупо, која припада Подравки, пријављује несташицу лека Бисобел 2,5 мг таблете, чија је супстанца бисопролол-фумарат (лек за срце, тзв. бета-блокатор). Из комерцијалних разлога, лека неће бити до почетка априла.
Осим тога, у хрватским апотекама влада несташица физиолошког раствора у паковању од 500 милилитара, који грађани купују за испирање носа у случају прехладе, грипа или коронавируса. Раствор се, међутим, користи и за инфузију, надокнаду електролита, испирање рана и контактних сочива, чишћење бешике, катетера, за убризгавање лекова кроз вене, односно за интравенску инфузију као „носач лекова“ и слично.
Родитељи га у великој мери користе за испирање носа деци која су прехлађена, имају грип или неку другу респираторну болест, али и здравим бебама, како не би дошло до зачепљења носића. Физиолошки раствор се из боце узима шприцем и капље у нос.
Како за 24сата каже председница Хрватске фармацеутске коморе Ана Солдо, магистар фармације, доступност физиолошког раствора у паковању од 500 мл у апотекама је ограничена, јер веледрогерије испоручују само мање количине.
Разлог несташице није званично познат, али се незванично може чути да у Хрватској постоје три-четири произвођача, док је у целој Европи ситуација проблематична јер САД из неког разлога купују велике количине. Највећи део производње у Хрватској завршава у болницама, јер је у основи реч о болничком препарату.