ОВА СРПСКА ПЛАНИНА ВАЖИ ЗА ЈЕДНУ ОД НАЈЛЕКОВИТИЈИХ! Чак четири реке окружују чаробну планину!
Као природна граница између планине Јавор и суседне Голије, река Ношница само је једна од укупно четири њих, које окружују подручје планине Јавор. Ту су још и реке Увац, Тисовица и Брњица.
На надморској висини од 1.520 метара налази се Василин врх, који је и највиши врх Јавора.
Када се узме у обзир податак да је природна граница између територије тадашње Србије и Турске била управо на подручју ове планине, сасвим је јасно колико је она у историјском смислу играла значајну улогу.
Ипак, и раније је Јавор био важна стратешка тачка.
Чувена Калипољска битка, односно Јаворски рат вођен је на том подручју две године, у периоду између 1876. и 1878. године. Око 35 хиљада храбрих српских војника се тада, уз помоћ 50 топова супротставило надмоћнијој турској војсци. Од 1907. године се на гробљу јаворских јунака, заслугом људи који живе у Моравичком крају налази и споменик мајору Михајлу Илићу, који је оставио значајан траг током овог рата, јер је извео својеврсни маневар и повео војску тако да су напали турске снаге с леђа. Иако је рат за српску страну био на крају изгубљен, подвих мајора Илића довео је до панике у турским редовима.
Једна од најчешћих легенди које се за планину Јавор везују враћа нас у период након Косовске битке и на чувеног јунака, Бошка Југовића. Према њој, он је и те како добро знао да на овој планини постоје извори лековите воде, па је баш на Јавор дошао не би ли излечио ране након битке.
Ништа мање нису значајне ни многе траве, које на Јавору расту и за које се сматра да су лековите.
Ипак, обиље водотокова, што бистрих планинских потока и поточића, што речица и река, сматра се основном карактеристиком Јавора.
Подручје познато под називом Долине специфично је по вртачама. Чак 13 њих, различите величине налази се на том делу планине. На Јавору се срећу и јака крашка врела, али и висови, пашњаци, ливаде и друге природне лепоте.
