ОЧУВАЊЕ СТАРИХ ЗАНАТА: Како традиционалне вештине могу допринети развоју сеоске економије
Стари занати представљају једно од највреднијих блага српског културног наслеђа, а села Сирогојно и Потпеће су живи примери како ове вештине могу постати основа економског развоја и очувања традиције.
СИРОГОЈНО: ТРАДИЦИЈА РУЧНОГ ПЛЕТЕЊА КАО БРЕНД
Сирогојно, село на Златибору, своје име везује за чувене ручно плетене џемпере. Ова јединствена занатска пракса, започета шездесетих година, није само оживела традицију већ је село претворила у центар пажње на међународној модној сцени. Џемпери су ручно израђени од вуне с Златибора, а њихова висока вредност огледа се у споју квалитета и традиције. Данас Сирогојно компанија извози своје производе у више од десет земаља, међу којима су Јапан и Италија.
Туристички потенцијал села додатно је појачан отварањем музеја под отвореним небом, који омогућава посетиоцима да уживо посматрају процес израде џемпера и купе производе директно од локалних плетиља. Овај спој традиције, туризма и економског развоја учинио је Сирогојно моделом за друга села која желе да развијају сличне иницијативе.
ПОТПЕЋЕ: ГРНЧАРСКИ ЗАНАТИ КАО ЧУВАРИ КУЛТУРЕ
Потпеће, село у Ужичком крају, познато је по грнчарији, где мајстори и даље користе технике старе неколико векова за израду практичних и декоративних посуда. Грнчарски производи, као што су лонци, тањири и ћупови, не само да имају уметничку вредност већ су и део свакодневног живота у многим домаћинствима широм Србије.
Одржавање овог заната има двојак значај – очување локалне културе и подстицање руралног туризма. Посетиоци села могу учествовати у радионицама грнчарије, што доприноси њиховом директном повезивању са традицијом и повећању прихода локалног становништва.
ЗАНАТИ КАО ТЕМЕЉ РУРАЛНЕ ЕКОНОМИЈЕ
Примера попут Сирогојна и Потпећа има широм Србије, али је потребно стратешки приступити очувању ових традицијских вештина. Програми који укључују финансијску подршку, едукацију и промоцију старих заната кључни су за развој ових области. Организација сајмова, попут “Занатског вашара” или специјализованих манифестација, доприноси бољем повезивању занатлија и потенцијалних купаца.
Министарство пољопривреде и Министарство културе улажу додатне напоре како би модернизовали занате, омогућавајући њиховим производима лакши приступ тржишту и повезивање са туристичком индустријом. Поред тога, дигитализација је кључна за промоцију – све више занатлија користи друштвене мреже и онлине платформе за пласирање својих производа широм света.
ПОВЕЗИВАЊЕ ЗАНАТА И ТУРИЗМА
Етнотуризам у Србији постаје све значајнији сектор. Сирогојно и Потпеће су примарни примери како се културно наслеђе може искористити за јачање локалне економије. Обиласци села, посета радионицама и учешће у занатским курсевима постају незаобилазни део туристичке понуде.
Управо овакви пројекти пружају инспирацију другим руралним заједницама. Традиционални занати могу постати пионири одрживог развоја, обезбеђујући радна места и чувајући идентитет села за будуће генерације.
Реализацију пројекта „Рурално благо Србије: Диверзификацијом сеоске економије до опстанка руралних заједница“ финансирало је Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде. Текст 1/10.
mirodjija.rs/dnevnik.rs