OČUVANJE STARIH ZANATA: Kako tradicionalne veštine mogu doprineti razvoju seoske ekonomije

SIROGOJNO: TRADICIJA RUČNOG PLETENJA KAO BREND

Sirogojno, selo na Zlatiboru, svoje ime vezuje za čuvene ručno pletene džempere. Ova jedinstvena zanatska praksa, započeta šezdesetih godina, nije samo oživela tradiciju već je selo pretvorila u centar pažnje na međunarodnoj modnoj sceni. Džemperi su ručno izrađeni od vune s Zlatibora, a njihova visoka vrednost ogleda se u spoju kvaliteta i tradicije. Danas Sirogojno kompanija izvozi svoje proizvode u više od deset zemalja, među kojima su Japan i Italija.

Turistički potencijal sela dodatno je pojačan otvaranjem muzeja pod otvorenim nebom, koji omogućava posetiocima da uživo posmatraju proces izrade džempera i kupe proizvode direktno od lokalnih pletilja. Ovaj spoj tradicije, turizma i ekonomskog razvoja učinio je Sirogojno modelom za druga sela koja žele da razvijaju slične inicijative.

POTPEĆE: GRNČARSKI ZANATI KAO ČUVARI KULTURE

Potpeće, selo u Užičkom kraju, poznato je po grnčariji, gde majstori i dalje koriste tehnike stare nekoliko vekova za izradu praktičnih i dekorativnih posuda. Grnčarski proizvodi, kao što su lonci, tanjiri i ćupovi, ne samo da imaju umetničku vrednost već su i deo svakodnevnog života u mnogim domaćinstvima širom Srbije.

Održavanje ovog zanata ima dvojak značaj – očuvanje lokalne kulture i podsticanje ruralnog turizma. Posetioci sela mogu učestvovati u radionicama grnčarije, što doprinosi njihovom direktnom povezivanju sa tradicijom i povećanju prihoda lokalnog stanovništva.

ZANATI KAO TEMELJ RURALNE EKONOMIJE

Primera poput Sirogojna i Potpeća ima širom Srbije, ali je potrebno strateški pristupiti očuvanju ovih tradicijskih veština. Programi koji uključuju finansijsku podršku, edukaciju i promociju starih zanata ključni su za razvoj ovih oblasti. Organizacija sajmova, poput “Zanatskog vašara” ili specijalizovanih manifestacija, doprinosi boljem povezivanju zanatlija i potencijalnih kupaca.

Ministarstvo poljoprivrede i Ministarstvo kulture ulažu dodatne napore kako bi modernizovali zanate, omogućavajući njihovim proizvodima lakši pristup tržištu i povezivanje sa turističkom industrijom. Pored toga, digitalizacija je ključna za promociju – sve više zanatlija koristi društvene mreže i online platforme za plasiranje svojih proizvoda širom sveta.

POVEZIVANJE ZANATA I TURIZMA

Etnoturizam u Srbiji postaje sve značajniji sektor. Sirogojno i Potpeće su primarni primeri kako se kulturno nasleđe može iskoristiti za jačanje lokalne ekonomije. Obilasci sela, poseta radionicama i učešće u zanatskim kursevima postaju nezaobilazni deo turističke ponude.

Upravo ovakvi projekti pružaju inspiraciju drugim ruralnim zajednicama. Tradicionalni zanati mogu postati pioniri održivog razvoja, obezbeđujući radna mesta i čuvajući identitet sela za buduće generacije.

Realizaciju projekta „Ruralno blago Srbije: Diverzifikacijom seoske ekonomije do opstanka ruralnih zajednica“ finansiralo je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Tekst 1/10.

mirodjija.rs/dnevnik.rs