НОВА КАМПАЊА У БОРБИ ПРОТИВ РАКА: „УЈЕДИЊЕНИ У ПОРУКАМА, ЈЕДИНСТВЕНИ У ПРИЧАМА” У борби с леукемијом нада су донори матичних ћелија
Светски дан борбе против рака обележава се сваког 4. фебруара, али то не треба да буде једини дан, који ће бити подсетник да постоје и они невидљиви хероји, који из дана у дан воде сурове битке у борби са овим широко распрострањеним смртним непријатељем.
Процењује се да са дијагнозом малигних тумора током последњих пет година у свету живи 53,5 милиона људи, да једна од пет особа оболи од рака, те да ће један од девет мушкараца и једна од дванаест жена умрети од неког облика малигне болести. Рак плућа, рак дојке и рак дебелог црева су водеће локализације рака у оболевању и у умирању, но леукемије чине 10 одсто међу канцерима: од разних облика леукемија оболи приближно 13 особа на 100.000 становника годишње.
Ове године почела је трогодишња кампања за период 2025 – 2027 под слоганом „Уједињени у порукама, јединствени у причама”, која у фокус ставља особе оболеле од рака и њихове приче, а не болест саму. Тако је за „Дневник” своју животну борбу поделила Наташа Јовановић Веселиновић, мајка Нађе и Алексе, Александрова супруга.
– Живот је непредвидив. Од једног обичног радног дана и редовне контроле, исти дан, постала сам пацијент Клинике за хематологију Универзитетског клиничког центра Војводине. „Леукемија, можете да се излечите”, чујем доктора како говори. Причали смо и о процентима и прогнозама, али доктор каже - лечи људе, а не проценте. Доктор Амир Ел Фара, стручан, посвећен, стрпљив, искрен, приступачан, отворен за сва моја питања, а било их је доста! И кренула сам у борбу, верујући у победу – започиње своју исповест Наташа.
Регистар давалаца матичних ћелија хематопоезе Србије
Студенти медицине у оквиру Комитета за међународну сарадњу студената медицине „ИФМСА” – Србија су, у сарадњи са Регистром давалаца матичних ћелија хематопоезе Србије израдили флајер са свим информацијама које су у вези са овом темом. Наиме, Регистар садржи податке о особама које желе да донирају матичне ћелије, а када је неком болеснику потребна трансплатација, у Регистру се тражи давалац који се са њим подудара. Донори могу да постану сви између 18 и 45 година, а у флајеру се између осталог наводи да је осим тога довољно да се попуни пријавни лист да узорак крви за ХЛА типизацију који је неопходан за потребе трансплатације. У сваком моменту било ко може да одустане. Матичне ћелије хематопоезе се иначе константно обнављају и у потпуности се надокнаде за три до четири недеље, а процедура прикупљања матичних ћелија није инвазивна.
Како нам открива, има пуно ствари које не би желела да пропусти: малу матуру која им „куца на врата”, пубертет, заљубљивања, разне музичке наступе, такмичења, прехладе, свађе, решавање домаћих задатака, читање лектире..
– Хемиотерапије су почеле одмах по сазнању дијагнозе, тачно на дан прелаза старе у нову годину, 31. децембра, а лекар је рекао да морамо да кренемо и снажно и јако. И јесмо! Породицу сам после 22 дана проведених у болници једва дочекала да видим, као и они мене. Дошла сам кући на седам дана. Деци смо супруг и ја заједно саопштили дјиагнозу, коју су прихватили као велики, зрели и одрасли људи. О, да, било је и суза, али и сузе су ок. По изласку из болнице одмах сам заказала и шишање, и сада певам песму, ћелав сам па шта!
А у берберници „Smith se berber”, фризер Душан се, каже Наташа, поставио као да је дошла у салон са „all inclusiv” услугом.
– Третирао ме као краљицу! Док је некима током мог шишања упадала нека невидљива прашина у очи, па су чак и због неке необјашњиве врућине морали и мало на ваздух, моје млађе дете и ја смо се смејали мојој новој јеж фризури.
Свако ко жели да помогне, може да се пријави Институту за трансфузију крви Србије у Београду, као и у заводима за трансфузију крви у Нишу, Новом Саду и Крагујевцу, али и службама за трансфузију крви Суботица и Ужице
Леукемија је врста малигне болести која се може лечити, али некима је једина реална нада за излечење трансплатација матичних ћелија хематопоезе. Међутим, постоји вероватноћа да велики број људи уопште није упознат са чињеницом да имамо Регистар давалаца матичних ћелија хематопоезе Србије, и свако ко жели да помогне може да се пријави Институту за трансфузију крви Србије у Београду, као и у заводима за трансфузију крви у Нишу, Новом Саду и Крагујевцу, али и службама за трансфузију крви Суботица и Ужице. С тим у виду, Наташа је нашим читаоцима желела да упути речи охрабрења:
– Ти што ово управо читаш, да, баш Ти, можеш некоме да продужиш живот и помогнеш му да оствари свој сан и оздрави. Неко са нестрпљењем чека да се баш Ти пријавиш и постанеш његов донор матичних ћелија.Ти, баш Ти, можеш бити нечији суперхерој. Ја можда овим текстом, о себи, свему што проживљавам, не могу да спасим све оболеле људе овог света, али можда можемо заједно да покушамо да повећамо број донора који се налазу у Регистру давалаца матичних ћелија хематопоезе Србије, те некоме дамо заједно шансу да живи свој сан, љуби и грли своју децу, пије прву јутарњу кафу на начин на који му највише прија, одведе децу на пливање, унуке у биоскоп, или једноставно умеси крофне, јер га то чини баш јако срећним! – поручује наша саговорница.
Наташа је имала потребу и да се захвали армији људи која је, када су сазнали за њену дијагнозу, храбро стала уз њу, дајући јој снаге и пумпајући њен ум позитивним мислима. Они су чинили да јој дани прођу брже и растерећеније, а тиме су допринели да се осећа још јачом него што јесте.
„Не могу а да не поменем пожртвоване, посвећене, стручне људе, пуне емпатије, осмеха и речи подршке, а међу њима је и храбро медицинско особље Клинике за хематологију”, истиче Наташа
– Не могу, а да не поменем пожртвоване, посвећене, стручне људе, пуне емпатије, осмеха и речи подршке, а међу њима је и храбро медицинско особље Клинике за хематологију, које је за многе можда невидљиво, а за нас пацијенте доступно 24 сата седам дана у недељи. Они заслужују не само овакву јавну похвалу од једног задовољног пацијента, погото од колегинице, меди- цинске сестре, већ и додатну награду за своју пожртвованост и посвећеност, јер са оваквим пацијентима, са оваквим дијагнозама, цитостатицима, ни мало није лако радити. А они раде, и те како херојски свој посао, часно и достојанствено! Саша - мужу мој, хвала ти што трпиш моју за мене непознату “позитивну” енергију и покретачку снагу и што разумеш сваки мој осмех и плач, што си ту безусловно, уз мене – поручила је Наташа, захваливши се и немедицинском особљу Универзитет- ског клиничког центра Војводине, који такође успевају да им измаме осмехе и улепшају дан.
И. Бакмаз