НАНОЧЕСТИЦЕ ОПАСНИЈЕ ОД ОСИРОМАШЕНОГ УРАНИЈУМА, тврди Даница Грујичић МУНИЦИЈА НИЈЕ КОРИШЋЕНА КАО НУКЛЕАРНО ОРУЖЈЕ, напомиње бивши директор Винче

Ни након 26 година од НАТО бомбардовања још увек не постоји јасан одговор на питање да ли је употреба осиромашеног уранијума довела до повећања броја оболелих од рака.

Тим поводом, на Блиц ТВ гостовали су проф. др Даница Грујичић, неурохирург, проф. др Владимир Ковчић, онколог, проф. др Александар Јововић, професор на Машинском факултету, и др Бојан Радак, бивши директор Института Винча. 

Професорка др Даница Грујичић навела је да држава није урадила много да се на научни начин докажу последице НАТО бомбардовања по здравље људи у Србији, те се због тога и даље изнова покрећу питања о последицама осиромашеног уранијума.

- Ми не можемо говорити о радијацији. Радијација постоји у тренутку експлозије пројектила са радиоактивним уранијумом, али постоји нешто много опасније, а то су наночестице. То су честице величине 10 на минус девети, које имају алфа емитере у себи, и када уђу у ваше тело, питање је да ли ће отпорност вашег имунолошког система довести до рака или не. У складу с тим, наравно, сада, након 26 година, не можете јурити за радијацијом, али последице сигурно постоје и постојаће још дуго времена. Не само ми, ако погледате морталитет, тј. смртност од малигних болести, она је највећа у Европи и на Балкану - истакла је проф. др Грујичић. 

Како тврди др Грујичић, Мађарска, Србија, Хрватска и Црна Гора су четири земље које се смењују на првом месту по смртности. 

Иницијатива постоји од 2017. године 

Професор на Машинском факултету, др Александар Јововић, открио је за Блиц ТВ да иницијатива за откривање последица НАТО бомбардовања постоји још од 2017. године. 

- Управо у оквиру Института за општу и физичку хемију, дошли су на идеју да нам помогну да организујемо трибину. Укључена је и Српска академија наука и уметности, са тадашњим Одељењем за заштиту животне средине, којим је руководио академик Марко Анђелковић. И кроз много активних људи, успели смо да, заједно с Одбором за заштиту живота средине академије договоримо акцију са државом, односно тадашњом владом Републике Србије. На неки начин, сав рад није ишао кроз Владу, већ кроз неколико министарстава - истакао је др Јововић. 

Како он тврди, последице хемијског загађења узроковане гађањем трансформаторима са пиротехничким уљима и разним резервоарима нафте на неколико локација, чини се, наводи, да су оставиле много веће последице јер су ушле у ланац исхране на много дужи и много озбиљнији начин. 

"Није било дејстава осиромашеног уранијума"

Др Бојан Радак, бивши директор Института Винча, за Блиц ТВ открио је да је у току НАТО бомбардовања био директор једне од организација Института Винча и аутоматски члан Ратног штаба. 

- Ја сам тада био у Винчи и у Ратном штабу. Наше јединице су ишле и испитивале ситуацију, пре свега по питању опасности од радијације - на свим местима у Београду где је било шта гађано и тамо где је војсци била потребна помоћ, а нарочито после рата - открио је др Радак.

Он је додао да су стручњаци одмах након пада бомби излазили на терен и проверавали ситуацију. 

- Након тога нигде није било дејстава зрна са осиромашеним уранијумом. У томе и јесте ствар. Само зрна са осиромашеним уранијумом су коришћена, ништа друго од уранијума није коришћено - истакао је др Радак. 

Додаје да постоје чак два извештаја УНЕП-а које су Уједињене нације радиле у сарадњи са Владом Републиком Србијом и Међународном агенцијом за атомску енергију. 

- Све што је нађено од тих дејстава са зрнима са осиромашеним уранијумом налази се на четири места на југу Србије, где су материјал уклоњени од стране наших тимова још 2001. године и на безбедан начин смештени у Институту Винча и више тога није било. Стално се цела област непрекидно контролише и мониторује. Никакве повећане радиоактивности није било, нити ту нити у Србији. То се може проверити у нашем Директорату за радиоактивну нуклеарну сигурност и безбедност Србије - објаснио је др Радак за Блиц ТВ и додао: 

- Лично не видим основу за сагласност стручњака, јер нема доказа да постоји повећана радиоактивност у Србији. И након врло темељне провере и изласка на терен, дефинитивно сматрам да је НАТО бомбардовање био злочиначки чин против нашег народа, чак и због употребе уранијумске муниције, али није коришћена као нуклеарно оружје, већ као оружје за пробијање - истакао је на крају. 

Шта је осиромашени уранијум 

- Прво, уранијум је веома слабо радиоактиван елемент. Осиромашени чак мањи. Двапут је мање радиоактиван од природног уранијума. Природни уранијум можете држати у рукама. То је једна ствар, али када га ставите у реактор, то је друга ствар. Баш као и угаљ. Можете држати хрпу угља у руци, а када је ставите у пећ, више то није исто - навео је др Бојан Радак, бивши директор Института Винча.

Како наводи, осиромашени уранијум је заправо отпад нуклеарне индустрије. Према физичким карактеристикама, много је сличнији олову, јер је тежи, око 70% тежи од олова, и чак се користи за заштиту зрачења. 

- Све око нас штетно. Наша тела су непрекидно изложена оштећењу ћелија, али ми док смо живи, имамо физиолошке механизме који поправљају та оштећења - истакао је др Владимир Ковчин. 

"Сваке године расте број оболелих од карцинома у Србији"

С друге стране, проф. др Владимир Ковчин истиче да су у пракси приметили да је сваке године у Србији између 7 и 10 одсто новооткривених оболелих од карцинома у односу на претходну. 

- За 10, 20 година могуће је да се дуплира тај број - навео је доктор. 

"Осиромашени уранијум је само кап у мору" 

Професор др Владимир Ковчин, онколог истакао је да је осиромашени уранијум само кап у мору различитих фактора када је реч о малигнитету. 

- Ја бих пре дао значај хемијском загађењу, пре свега пиралену, јер пирален сам проучавао и сазнао сам фрапантне податке који су ме згрозили. Пирален је једна од најканцерогенијих супстанци за коју сам чуо. Друго, не можемо га да контролишемо где је све отишла током бомбардовању, где се излила у воду, у земљу, и практично је неуништива - истакао је др Владимир Ковчин и навео да јединице PPM пиралена сигурно доводе до карцинома.

- Дакле, ако удахнете, сигурно ћете добити карцином плућа. Не можда, већ сигурно. Имамо храну, конзервансе, загађење ваздуха. Пуно тога може утицати на пораст карцинома - додао је. 

Светска здравствена организација негирала је утицај осиромашеног уранијума. 

- Може да негира колико год хоће, али сви распадни продукти корозије тих пројектила су на листи канцерогених. Под два, јужни део централне Србије јесте оштећен, те четири локације, али уопште није очишћен део према граници, где је заправо био највећи удар, где су наши војници заправо добили највећи део муниције са осиромашеним уранијумом - истиче др Даница Грујичић. 

Како она тврди, зрачење постоји у тренутку када дође до експлозије. 

- Можда сутрадан. Говоримо о канцерогенези. Шта је канцерогенеза? То је настанак тумора. Сматрамо да су честице које се распршују након експлозије заправо улазиле у респираторне органе, дигестивни тракт наших војника и заправо довеле до појаве малигнитета. Ту су и аутоимуне болести, јер сва та загађења утичу на имуни систем, који потом постаје неспособан да препозна лошу ћелију - истиче др Грујичић.

(Blic.rs)