NANOČESTICE OPASNIJE OD OSIROMAŠENOG URANIJUMA, tvrdi Danica Grujičić MUNICIJA NIJE KORIŠĆENA KAO NUKLEARNO ORUŽJE, napominje bivši direktor Vinče

Ni nakon 26 godina od NATO bombardovanja još uvek ne postoji jasan odgovor na pitanje da li je upotreba osiromašenog uranijuma dovela do povećanja broja obolelih od raka.

Tim povodom, na Blic TV gostovali su prof. dr Danica Grujičić, neurohirurg, prof. dr Vladimir Kovčić, onkolog, prof. dr Aleksandar Jovović, profesor na Mašinskom fakultetu, i dr Bojan Radak, bivši direktor Instituta Vinča. 

Profesorka dr Danica Grujičić navela je da država nije uradila mnogo da se na naučni način dokažu posledice NATO bombardovanja po zdravlje ljudi u Srbiji, te se zbog toga i dalje iznova pokreću pitanja o posledicama osiromašenog uranijuma.

- Mi ne možemo govoriti o radijaciji. Radijacija postoji u trenutku eksplozije projektila sa radioaktivnim uranijumom, ali postoji nešto mnogo opasnije, a to su nanočestice. To su čestice veličine 10 na minus deveti, koje imaju alfa emitere u sebi, i kada uđu u vaše telo, pitanje je da li će otpornost vašeg imunološkog sistema dovesti do raka ili ne. U skladu s tim, naravno, sada, nakon 26 godina, ne možete juriti za radijacijom, ali posledice sigurno postoje i postojaće još dugo vremena. Ne samo mi, ako pogledate mortalitet, tj. smrtnost od malignih bolesti, ona je najveća u Evropi i na Balkanu - istakla je prof. dr Grujičić. 

Kako tvrdi dr Grujičić, Mađarska, Srbija, Hrvatska i Crna Gora su četiri zemlje koje se smenjuju na prvom mestu po smrtnosti. 

Inicijativa postoji od 2017. godine 

Profesor na Mašinskom fakultetu, dr Aleksandar Jovović, otkrio je za Blic TV da inicijativa za otkrivanje posledica NATO bombardovanja postoji još od 2017. godine. 

- Upravo u okviru Instituta za opštu i fizičku hemiju, došli su na ideju da nam pomognu da organizujemo tribinu. Uključena je i Srpska akademija nauka i umetnosti, sa tadašnjim Odeljenjem za zaštitu životne sredine, kojim je rukovodio akademik Marko Anđelković. I kroz mnogo aktivnih ljudi, uspeli smo da, zajedno s Odborom za zaštitu života sredine akademije dogovorimo akciju sa državom, odnosno tadašnjom vladom Republike Srbije. Na neki način, sav rad nije išao kroz Vladu, već kroz nekoliko ministarstava - istakao je dr Jovović. 

Kako on tvrdi, posledice hemijskog zagađenja uzrokovane gađanjem transformatorima sa pirotehničkim uljima i raznim rezervoarima nafte na nekoliko lokacija, čini se, navodi, da su ostavile mnogo veće posledice jer su ušle u lanac ishrane na mnogo duži i mnogo ozbiljniji način. 

"Nije bilo dejstava osiromašenog uranijuma"

Dr Bojan Radak, bivši direktor Instituta Vinča, za Blic TV otkrio je da je u toku NATO bombardovanja bio direktor jedne od organizacija Instituta Vinča i automatski član Ratnog štaba. 

- Ja sam tada bio u Vinči i u Ratnom štabu. Naše jedinice su išle i ispitivale situaciju, pre svega po pitanju opasnosti od radijacije - na svim mestima u Beogradu gde je bilo šta gađano i tamo gde je vojsci bila potrebna pomoć, a naročito posle rata - otkrio je dr Radak.

On je dodao da su stručnjaci odmah nakon pada bombi izlazili na teren i proveravali situaciju. 

- Nakon toga nigde nije bilo dejstava zrna sa osiromašenim uranijumom. U tome i jeste stvar. Samo zrna sa osiromašenim uranijumom su korišćena, ništa drugo od uranijuma nije korišćeno - istakao je dr Radak. 

Dodaje da postoje čak dva izveštaja UNEP-a koje su Ujedinjene nacije radile u saradnji sa Vladom Republikom Srbijom i Međunarodnom agencijom za atomsku energiju. 

- Sve što je nađeno od tih dejstava sa zrnima sa osiromašenim uranijumom nalazi se na četiri mesta na jugu Srbije, gde su materijal uklonjeni od strane naših timova još 2001. godine i na bezbedan način smešteni u Institutu Vinča i više toga nije bilo. Stalno se cela oblast neprekidno kontroliše i monitoruje. Nikakve povećane radioaktivnosti nije bilo, niti tu niti u Srbiji. To se može proveriti u našem Direktoratu za radioaktivnu nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije - objasnio je dr Radak za Blic TV i dodao: 

- Lično ne vidim osnovu za saglasnost stručnjaka, jer nema dokaza da postoji povećana radioaktivnost u Srbiji. I nakon vrlo temeljne provere i izlaska na teren, definitivno smatram da je NATO bombardovanje bio zločinački čin protiv našeg naroda, čak i zbog upotrebe uranijumske municije, ali nije korišćena kao nuklearno oružje, već kao oružje za probijanje - istakao je na kraju. 

Šta je osiromašeni uranijum 

- Prvo, uranijum je veoma slabo radioaktivan element. Osiromašeni čak manji. Dvaput je manje radioaktivan od prirodnog uranijuma. Prirodni uranijum možete držati u rukama. To je jedna stvar, ali kada ga stavite u reaktor, to je druga stvar. Baš kao i ugalj. Možete držati hrpu uglja u ruci, a kada je stavite u peć, više to nije isto - naveo je dr Bojan Radak, bivši direktor Instituta Vinča.

Kako navodi, osiromašeni uranijum je zapravo otpad nuklearne industrije. Prema fizičkim karakteristikama, mnogo je sličniji olovu, jer je teži, oko 70% teži od olova, i čak se koristi za zaštitu zračenja. 

- Sve oko nas štetno. Naša tela su neprekidno izložena oštećenju ćelija, ali mi dok smo živi, imamo fiziološke mehanizme koji popravljaju ta oštećenja - istakao je dr Vladimir Kovčin. 

"Svake godine raste broj obolelih od karcinoma u Srbiji"

S druge strane, prof. dr Vladimir Kovčin ističe da su u praksi primetili da je svake godine u Srbiji između 7 i 10 odsto novootkrivenih obolelih od karcinoma u odnosu na prethodnu. 

- Za 10, 20 godina moguće je da se duplira taj broj - naveo je doktor. 

"Osiromašeni uranijum je samo kap u moru" 

Profesor dr Vladimir Kovčin, onkolog istakao je da je osiromašeni uranijum samo kap u moru različitih faktora kada je reč o malignitetu. 

- Ja bih pre dao značaj hemijskom zagađenju, pre svega piralenu, jer piralen sam proučavao i saznao sam frapantne podatke koji su me zgrozili. Piralen je jedna od najkancerogenijih supstanci za koju sam čuo. Drugo, ne možemo ga da kontrolišemo gde je sve otišla tokom bombardovanju, gde se izlila u vodu, u zemlju, i praktično je neuništiva - istakao je dr Vladimir Kovčin i naveo da jedinice PPM piralena sigurno dovode do karcinoma.

- Dakle, ako udahnete, sigurno ćete dobiti karcinom pluća. Ne možda, već sigurno. Imamo hranu, konzervanse, zagađenje vazduha. Puno toga može uticati na porast karcinoma - dodao je. 

Svetska zdravstvena organizacija negirala je uticaj osiromašenog uranijuma. 

- Može da negira koliko god hoće, ali svi raspadni produkti korozije tih projektila su na listi kancerogenih. Pod dva, južni deo centralne Srbije jeste oštećen, te četiri lokacije, ali uopšte nije očišćen deo prema granici, gde je zapravo bio najveći udar, gde su naši vojnici zapravo dobili najveći deo municije sa osiromašenim uranijumom - ističe dr Danica Grujičić. 

Kako ona tvrdi, zračenje postoji u trenutku kada dođe do eksplozije. 

- Možda sutradan. Govorimo o kancerogenezi. Šta je kancerogeneza? To je nastanak tumora. Smatramo da su čestice koje se raspršuju nakon eksplozije zapravo ulazile u respiratorne organe, digestivni trakt naših vojnika i zapravo dovele do pojave maligniteta. Tu su i autoimune bolesti, jer sva ta zagađenja utiču na imuni sistem, koji potom postaje nesposoban da prepozna lošu ćeliju - ističe dr Grujičić.

(Blic.rs)