ЛЕСКОВЧАНИ ИМАЈУ АРХЕОЛОШКО БЛАГО Пронађени остаци куће старе 7.600 година, ево шта су све стручњаци уочили

Да је подручје наше земље било колевка неким од најстаријих познатих цивилизација и култура на Балкану није тајна, али открића до којих су дошли археолози који раде на локалитету недалеко од Лесковца, дају потпуно нови увид у живот праисторијског човека.

Аустријско-српска истраживања на локалитету Свињаричка чука код Лесковца настављена су током августа и септембра месеца 2024. године. Археолошка истраживања на речној тераси на којој је регистровано више фаза ранонеолитског насељавања (старчевачка култура) настављена су и ове године, а без престанка трају од 2018. године. Овогодишњим истраживањима детаљно је испитан новооткривени објекат који је интерпретиран као остаци куће саграђене у техници плетери и лепа, са остацима дрвених стубова, старости од око 7.600 година.

Урушени остаци архитектуре покривају подницу унутар куће као и различите предмете свакодневне употребе и керамичке посуде око саме куће.

Ови остаци, старији од горепоменутих представљају ране доказе о насељавању неолитских земљорадничких заједница у регији, пре око 8100 година. Унутар ове комплексне правоугаоне грађевине регистровано је неколико складишних простора, који су подрвгнути различитим микро-археолошким анализама како би се прикупили што прецизнији подаци о овим првим земљорадничким заједницама, пише "Југмедиа".

Нове микро-археолошке анализе

Такозване микро-археолошке анализе на локалитету Свињаричка чука укључују микроморфолошке анализе и систематско узорковање прикупљених археолошких материјала за широк спектар анализа, попут ботаничких и зоолошких, анализа хемијског састава земљишта, изотопа, липида и древне ДНК.

Истражене неолитске куће пружиле су прегршт археолошких налаза, попут керамички посуда, камених алатки, каменог и глиненог накита, камене жрвњеве, фигурине и различите предмете за припрему хране.

Предстојеће анализе археолошког материјала, као и различите лабораторијске анализе, пружиће нове податке о свакодневном животу ранонеолитских заједница на централном Балкану.

Значај пронађених остатака

Неки од алата и посуђе пронађени унутар ове археолошке структуре, како се претпоставља, служили су за складиштење хране попут житарица и семенки.

Стручњаци верују да је ово недавно откриће довело у питање претходне моделе који су предвиђали да су рани досељеници Европе били номади или само сезонски насељеници. Ово се претпостављало због широких јама за које се сматрало да су у њих биле смештене колибе, пише "ИЕ".

"Уместо номадских или само сезонски насељених малих група, пионири неолита на Балкану су очигледно градили стабилне куће са објектима за складиштење жита", објаснила је Барбара Хорејш, истраживач.

Стручњаци напомињу и да ова култура представља најстарију неолитску заједницу на Балкану и да је такође одиграла кључну улогу у ширењу пољопривреде из Анадолије у Европу.

Свињаричка чука такође доприноси ширем разумевању ширења неолитске културе и технологије широм региона, откривајући сложену друштвену динамику и везе које су обликовале рана европска друштва.

Теренска настава, међународна сарадња и уметници у археологији Аустријско-српски пројекат на локалитету Свињаричка чука, по први пут је ове године био место теренске наставе и праксе за студенте Универзитета у Бечу. Поред овога, постојећа међународна сарадња проширена је учешћем стручњака из различитих поља, попут оних за предмете од окресаног камена, порекло камене сировине, накит, и кеарамику. Са археолошким тимом и студентима, ове године је сарађивала и међународно призната уметница као део програма Уметници у археологији (артист-ин-арцхаеологy програм) , који је недавно инициран од стране Б. Хорејш и Барвински уметничке галерије из Беча.

Пројекат представља резулатат сарадње Аустријског археолошког института Аустријске Академије Наука (проф др Барбара Хорејш), Археолошког института у Београду (др Александар Булатовић) и Народног музеја у Лесковцу (Владимир Стевановић). Пројекат је финансиран од стране Аустријског Фонда за Науку (но. П32096-Г25; ЕСП 444-Г), Аустријског Федералног Министарства за Европске и Међународне послове и Аустријске Академије Наука.

јugmedia.rs/interestingengineering.com/blic.rs