КЉУЧНИ ДОГАЂАЈИ У СРБИЈИ ТОКОМ 2024. Годину на измаку обележила трагедија без преседана у Новом Саду

Више јавно тужилаштво у Новом Саду 30. децембра је подигло након истраге о трагедији у Новом Саду оптужницу против 13 окривљених, међу којима су бивши министар  грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић и бивша в.д. генералног директора "Инфраструктура железнице Србије" Јелена Танасковић.

Оптужница је подигнута због оправдане сумње да су извршили кривично дело Тешко дело против опште сигурности у вези са кривичним делом Изазивање опште опасности.

Уз оптужницу је достављена целокупна документација прикупљена током предистражног и истражног поступка, као и сви остали докази који, како је навело тужилаштво, поткрепљују постојање оправдане сумње за подизање оптужнице.

Због трагедије оставке су из моралне одговорности поднели министри  Горан Весић и Томислав Момировић, као и Јелена Танасковић.

Због трагедије је у целој земљи био проглашен дан жалости, а на територији АП Војводина тродневна жалост.

Председник Србије Александар Вучић је одмах после трагедије рекао да тражи да особе одговорне за оно што се догодило буду процесуиране и строго кажњене, и да тражи кривичну као и политичку одговорност.

И поред тога део опозиције, је прво у Новом Саду, а потом и у Београду, организовао протесте и блокаде саобраћајница наводећи да тако траже одговорност за трагедију и одају пошту страдалима.

У Новом Саду је 5. новембра одржан први протест опозиције током кога је дошло до нереда, а девастирана је Градска кућа.

Протести су потом одржани и у Београду и неким другим градовима, а групе студената блокирале су факултете тражећи одговорност за трагедију у Новом Саду, објављивање документације о реконструкцији надстрешнице,  одговорност за оне који су нападали студенте током протеста и повећање издвајања за факултете за 20 одсто.

 И поред тога што су ти захтеви испуњени, протести су настављени.

 У годину на измаку Приштина је наставила и појачала терор над Србима у АП Косово и Метохија, а 2024. обележили су и формирање нове владе, локални избори, интензивна дипломатска активност председника Србије, као и посете бројних светских лидера Београду.

 Србија је у априлу, на основу резултата избора одржаних у децембру 2023, добила нову Владу коју предводи премијер Милош Вучевић, а томе је претходило и конституисање новог сазива Народне скупштине Србије којим председава Ана Брнабић.

У јуну су одржани и локални избори у 89 градова и општина у Србији, међу којима и у престоници, с обзиром на то да након децембарских избора у Београду није било странке или коалиције која је могла да оформи већину.

На поновљеним изборима, коалиција око СНС, освојила је већину у Скупштини града Београда, а за градоначелника је поново изабран Александар Шапић.

Почетком године Приштина је забранила динара у платном промету на АП КиМ, што је  ступило на снагу 1. фебруара.

Под притиском међународне заједнице, привремене приштинске институције и тзв. централна банка у Приштини дозволиле су коришћење динара током транзиционог периода који се завршио 12. маја, од када је у радњама и угоститељским објектима за евентуално коришћење динара запрећено и казном до 20.000 евра.

Уследили су упади тзв. косовске полиције у објекте "Поште Србије", на северу АП КиМ, који су затворени, као и објекти Банке Поштанска штедионица.

Упади тзв. косовске полиције уследили су и у Клиничко-болнички центар Косовска Митровица под изговором тражења илегалног оружја, али и друге институције које функционишу у систему Републике Србије.

Приликом упада у институције, оне су и затваране, чиме је Србима на АП КИМ онемогућено да дођу чак и до извода из матичних књига.

Приштина је наставила хапшења Срба под оптужбама за наводне ратне злочине, као и покушаје присвајања културног и верског наслеђа српског народа у покрајини.

Током 2024. године, у оквиру дијалога Београда и Приштине у Бриселу, Београд је као главни захтев истицао формирање ЗСО, што Приштина избегава годинама.

На последњој рунди дијалога 17. децембра отклоњене су препреке за примену Декларације о несталима и договорено формирање Заједничке комисије.

Одлука уставног суда у Приштини да се Манастиру Високи Дечани врати земљиште спроведена је након осам година.

Приштина је покушала и да уђе у чланство Савета Европе, али су европске земље то стопирале тражећи да привремене приштинске институције пошаљу нацрт статута ЗСО уставном суду и тако започну испуњавање обавезе преузете 2011. године.

Када је реч о дипломатској активностима представника Србије, оне су биле усмерене не само на заштиту државних и националних интереса када је реч о АП КИМ већ и на борбу у УН да се спречи усвајање резолуције о Сребреници.

 Након велике дипломатске борбе председника Србије и његовог тима, резолуција о Сребреници је у мају ипак усвојена у Генералној скупштини, али се Србија изборила да приликом гласања 19 земаља буде против, а 68 уздржано, док су  84 земље гласале "за".

"Никада се није десило у УН да гласање о питању геноцида није донето једногласно, ово се дешава по први пут јер су неки људи хтели да искористе своју велику политичку моћ и да политизују ову важну тему", рекао је Вучић након гласања.

Вучић се пред ГС УН обратио и у септембру, када је, говорећи о геополитичкој ситуацији, указао да Пандорина кутија није отворена нападом на Украјину и упитао зашто велики лидери када говоре о потреби да Украјина буде слободна, да се поштују УН и њена Повеља, не поштују Повељу и Резолуцију 1244 када је реч о територијалном интегритету Србије.

Србију је ове године посетило више светских званичника, међу којима председници Кине, Француске и Турске Си Ђинпинг, Емануел Макрон, са којим се Вучић састао и у Паризу ове године, и Реџеп Тајип Ердоган, као и немачки канцелар Олаф Шолц и словачки премијер Роберт Фицо.

Председник Србије је телефоном разговарао и са председником Руске Федерације Владимиром Путином, а током разговора је позван на прославу Дана победе над фашизмом у Другом светском рату на Црвеном тргу у Москви 9. маја, 2025. године.

Такође, телефонски разговор имао је и са новоизабраним председником Сједињених Америчких Држава Доналдом Трампом и то само неколико дана након што су председнички избори у Америци завршени.

Почетком јуна у Београду је одржан Свесрпски сабор на којем су Србија и Република Српска усвојиле Декларацију о заштити националних и политичких права и заједничкој будућности српског народа.

У Декларацији се констатује да српски народ представља јединствену целину, да је Косово и Метохија неотуђиви део Републике Србије, једна од одредница националног идентитета Срба, као и да се не подржава резолуција о Сребреници.

Крајем 2024. године изречене су судске пресуде Урошу Блажићу на максималну казну од 20 година, као и његовом оцу, за убиства у Малом Орашју код Смедерева и Дубони код Младеновца у мају 2023. године.

Виши суд у Београду осудио је, за занемаривање детета, Владимира и Миљану Кецмановић, родитеље дечака који је 3. маја 2023. године у ОШ “Владислав Рибникар” усмртио деветоро ђака и радника обезбеђења.

Владимир Кецмановић је осуђен на 14 и по година затвора, а Миљана Кецмановић на три године.