КАДА ХРАНА НОСИ ПОРУКУ Ускрс кроз укус традиције
Васкрс није само верски, већ и симболички празник богат дубоко укорењеним обичајима, који се најчешће изражавају кроз трпезу.
Једна од централних намирница која се традиционално налази на празничном столу јесте јагњетина. Ова животиња, према хришћанском веровању, симболизује Исуса Христа, које је жртвовано за спасење човечанства.
Јагње је, такође, прва животиња која се коље након зимског поста и с почетком пролећа, што додатно појачава његов значај. Уколико би Ускрс пао пре Ђурђевдана, јагњетина се тада не би конзумирала, у складу са народним обичајима.
Занимљиво је да су димљене шунке, спремљене током последњих свињокоља пред фашанге, дозреле баш за завршетак поста. Тако шунка постаје прво димљено месо које се служи након периода одрицања, док јагњетина отвара сезону свежег меса.
Поред меса, трпеза се украшава и симболичним пецивима. У источној Србији и појединим крајевима Војводине, за Васкрс се припремају посебне лепиње познате као ковржњаци. Ови хлебови садрже цело јаје умешено у тесто и често се дарују пријатељима као знак пажње и заједништва.
Рен се такође често налази на празничној трпези, али не само због свог укуса. Његов јак мирис и љутина од давнина се тумаче као симбол Христових патњи и горчине. Веровало се да рен има моћ да отера зле духове, па је постао важан део ускршњег оброка.
Печење колача за Васкрс има дубоко симболично порекло. Током строгог поста била је забрањена употреба млека и јаја. Када би пост завршио, људи би у част празника припремали богатији хлеб са управо тим састојцима.
