ЕВО КОЛИКО ТРАЈУ БРАКОВИ У СРБИЈИ Највећи изазови су очекивања и савремени начин живота, али И ТЕШКОЋЕ У КОМУНИКАЦИЈИ
БЕОГРАД: „Сваки трећи брак у Србији заврши се разводом и у просеку траје око 13 година”, а породични психотерапеут Вера Деспотовић истиче да су бројни фактори који утичу на повећану стопа развода, а да су најчешћи проблеми у међусобној комуникацији, промена родних улога, економска независност жена, отуђеност коју доносе савремене технологије...
Деспотовић је рекла да реалност у којој живимо нужно утиче на динамику партнерских односа истичући да под утицајем технолошког развоја, промена друштвених норми и економских промена и превирања није реално да бракови и партнерске везе буду исте као пре неколико деценија.
''И даље постоји традиционално обојени наратив да би парови требало да функционишу као пре пола века. И ту се прави велики раскорак, очекује се од пара да, када уђе у један однос, да ће подела улога бити као у браковима њихових родитеља, а у ствари реалност је потпуно другачија'', рекла је Деспотовић за Танјуг.
Навела је да се партнери лакше одлучују за развод јер, како каже, нема стигме, стида и осећаја неуспеха као раније, али и да је већа економска самосталност жена довела до промена у партнерском односу, јер економски независне жене пре излазе из брака него раније када су зависиле од мужева и када нису имале много опција.
Додала је и да су промењене родне улоге самим тим што су жене финансијски независније и балансирају између каријере и послова у кући и да је често проблем што жене очекују да се мушкарци више укључе у поделу послова у кући и родитељство.
''А мушкарцима није лако да одустану од наратива шта подразумева традиционална мушка улога, јер су раније били заштитници породице, хранитељи породице. А ако жена зарађује, то захтева егалитарнији однос и да се мушкарци прилагоде тој новој реалности и да се промене дубоко укорењени ставови и норме по питању мушко-женских односа'', рекла је Деспотовић.
Навела је да је много разлога због којих се парови разводе, а да су један од најчешћих тешкоће у комуникацији између партнера, то што имају романтизовану представу о браку и о партнерским односима и што када уђу у брак не разговарају о томе како ће њихов однос функционисати, већ се све подразумева.
''Имају проблем да кажу хајде да разговарамо, а често немају добре комуникацијске вештине да разговарају, али да не нападају оног другог. Често видимо шта партнер не ради добро, а теже нам је завиримо код себе и видимо шта партнеру не одговара и да ли могу нешто да променим'', навела је Деспотовић.
Она је рекла и да је технолошки развој донео много изазова за партнерства јер су, како каже, партнери мање усредсређени једни на друге и мање непосредно комуницирају, да су на својим телефонима, таблетима, а да култура промовише индивидуализам...
''Ако смо више усредсређени на себе, онда смо мање на заједницу. А за развијање једног партнерског односа, осим стрпљења, врло важно је да радимо на развијању односа како би био квалитетнији и задовољавајући за оба партнера'', навела је Деспотовић.
Она је рекла и да се брачни парови све чешће опредељују да потраже стручну помоћ терапеута, али да често дођу када је ''догорело'' и када је дошло до велике емоционалне удаљености и када нетрпељивост и антагонизам међу њима отежавају рад психотерапеута.
Тада, како каже, углавном долазе да им терапеут помогне да цивилизовано и достојанствено изађу из брака и направе најбољу опцију за децу.
Истакла је да је важно да партнери потраже помоћ када препознају да не могу да комуницирају, да су почели да се емоционално удаљавају или да су свађе толико честе да праве константну тензију у односима.
''Ако се раније јаве, већа је вероватноћа да ће моћи да се ради на превазилажењу тих проблема. Тада постоји и већа мотивација да се уложи напор, да се промене неке ствари, јер није дошло до толиког отуђења између њих'', објаснила је Деспотовић.
У појединим европским земљама стопа развода је и до 50 одсто у односу на број склопљених бракова, док је у Србији тај проценат око 30 одсто, а Деспотовић објашњава да су традиционалне вредности у Србији присутније него у неким западноевропским земљама и да људи често улазе у партнерске односе и желе да формирају породицу, али да онда наилазе на разне изазове савремене реалности.
''Виде да оно што су учили у својој породици сада тешко функционише, а не даје им се модел који би одговарао савременим условима. Ту је простор на којем треба радити, али уједно и највећи изазов што партнери не уче како да функционишу у новим околностима'', рекла је Деспотовић.
Говорећи о феномену ''сивог развода'' када парови одлучују да се разведу после 50.године живота и дуго година брака и томе да се од деведесетих година утростручио број тих развода, Деспотовић каже да је једно од објашњења у томе да је животни век продужен и да партнери више нису спремни да деценијама буду у незадовољавајућем односу.
''Сада људи имају и неке друге параметре о чему воде рачуна када се опредељују да ли остати у том односу или не, а раније није било толико опција'', навела је Деспотовић.
Додала је да се многи парови у тим годинама одлучују на развод јер су им деца одрасла и имају мањи осећај кривице ако се ставе тачку на брачни однос.